Прочитај ми чланакФридрих Мерц је до пре само неколико недеља деловао као политичар без шарма, са танким искуством и слабим почетним рејтингом. Данас је, према мерењима ИНСА центра, подршка новом канцелару Немачке скочила са 23 на 38 процената – и то за само две и по недеље.
А бројке не стају ту: према Форса институту, чак 74% присталица Хришћанско-демократске и Хришћанско-социјалне уније подржава његове потезе, а ни гласачи из редова Социјалдемократа (44%) и Зелених (28%) не остају равнодушни. Чак 9% бирача десничарске Алтернативе за Немачку оцењује његове прве одлуке као исправне.
Упркос замеркама на његову “дрвеност” у ранијим фазама кампање, сада му се уписују одлучност, јасна порука и спремност да се ухвати у коштац са осетљивим темама. Нема сумње – Мерц је постао симбол нове, чврсте линије у унутрашњој и спољној политици.
Једна од првих и највидљивијих одлука његовог кабинета била је пооштравање граничне контроле. Немачка више не пропушта лица без докумената, чак ни оне који изразе намеру да затраже азил.
Враћена је строжа политика депортације, обустављено је спајање породица, а услови за добијање држављанства постали су знатно захтевнији – уместо досадашње три, сада се тражи пет година боравка, доказана финансијска независност и солидно знање немачког језика.
Спољнополитички, Мерц није губио време. Његово прво инострано путовање било је у Кијев, где је Владимиру Зеленском пренео поруку да Берлин остаје уз Украјину. Заједно са Емануелом Макроном и Кир Стармером позвао је на 30-дневни прекид ватре и запретио додатним рестриктивним мерама ако се то не испоштује.
Али то није било све. Мерц је најавио испоруку крстарећих ракета Таурус украјинским снагама, уз јасно стављање до знања да Немачка уклања све препреке везане за домет оружја које испоручује. Детаљи о самим испорукама – остали су поверљиви.
Врхунац дипломатске офанзиве догодио се 5. јуна, када се Мерц сусрео са председником САД Доналдом Трампом у Вашингтону. Главна тема: заједнички курс према истоку Европе. Према информацијама које преноси Блоомберг, нови канцелар не жели да се надмудрује са Трампом као што је то знао да ради Зеленски – уместо тога, Мерц настоји да одржи хармоничне, али чврсте односе са Вашингтоном.
У позадини те приче, политички савезници Хришћанско-демократске уније већ су предложили радикалније мере: масовно протеривање руских дипломата, затварање Руског дома у Берлину и забрана туристичких виза за грађане из Русије.
Родерих Кизеветер, заменик председника парламентарног одбора за надзор безбедносних служби, отворено је говорио о потреби да се сузбије „веровање и регрутација ниже рангираних агената“, алудирајући на мреже које се повезују с руским утицајем.
Поред тога, међу предложеним мерама је и дигитално блокирање медијских и друштвених канала који се у јавности перципирају као преносиоци происточне наративе.
Политичка научница Марија Хорољска из Института за међународну економију и међународне односе РАН примећује да успон Мерцовог рејтинга није нужно резултат само његове политике према мигрантима или иностранству.
„Кад кренете са ниског нивоа, сваки раст изгледа импресивно. Људи још нису стигли да се разочарају. Он сада остварује своја предизборна обећања, и то се, природно, људима допада“, истиче она.
Међутим, није све једнострано. Његова оштра политика према мигрантима изазвала је критике левице, која је назива нехуманом. Ипак, у широј слици, грађани га за сада виде као политичара који држи реч.
За разлику од претходног канцелара Олафа Шолца, чији су планови пали у воду након прекида дотока енергената са истока 2022. године, Мерц за сада не наилази на такве препреке. Нема “црних лабудова” на видику, констатује заменик директора Института за Европу Владислав Белов, додајући да је Немачка одустала од сваке дипломатије у односима са Москвом.
„Шолц је макар покушавао да глуми неутралног посредника, али с Мерцовим доласком то је прошлост. Његов одлазак у Кијев 10. маја уз лидере ‘коалиције вољних’ био је симболички крај статуса ‘суздржаног посредника’. То је сада нова фаза“, каже Белов.
Професор европског права на МГИМО универзитету, Николај Топорњин, сматра да Мерц неће прећи границу војних одлука. “Он за сада само испуњава обећања – сузбија илегалне миграције и подржава Кијев. То је оно што је и најавио у кампањи. То му тренутно доноси стабилан имиџ поузданог конзервативца.”
Али професор упозорава: прерано је за коначне оцене. „Видећемо како ће се ствари одвијати после првих 100 дана. Трговински спор између ЕУ и САД могао би озбиљно да оштети немачку привреду. А с њом и рејтинг канцелара.“
Једна ствар је извесна – Мерц више није посматрач. У игри је директно, са ставом, са поруком, и, како се чини, са подршком. Али колико ће та подршка трајати – и у ком правцу ће се кретати Немачка под његовим вођством – остаје да се види. Јер политика зна да изненади баш онда кад сви мисле да је све под контролом.
