Ovo je jedina bitka koja je vođena po američkoj doktrini „vazdušno-kopnene operacije.” To je u prevodu značilo, da je NATO na zemlji imao svoje „topovsko meso”, a njihove nedostatke je nadoknađivao udarima iz vazduha. Inače, 549. motorizovana brigada je jedina brigada koju je avion B-52 redovno bombardovao sa „tepih” bombama.

У десну бутину рањен је око поднева… Било је то 27. маја 1999. године, а то је био други дан битке за одбрану Метохије. Та битка данас је познатија као „операција Стрела.”

Међутим, као и у сваком рату, медијска пропаганда је врло моћно оружје. Тако и операција „Милосрдни анђео” никад није постојала под тим именом. То име је медијима пласирала наша Војнообавештајна агенција, како би се код народа подигао морал и створила што већа мржња према непријатељу.

Тако је и операција „Стрела” носила пуно име: „Битка за Паштрик и одбрану Метохије.”

Ово је једина битка која је вођена по америчкој доктрини „ваздушно-копнене операције.” То је у преводу значило, да је НАТО на земљи имао своје „топовско месо”, а њихове недостатке је надокнађивао ударима из ваздуха.

Терористички напад започео је у рано јутро 26. маја те ’99. године преко планине Куноре. Тада је 1.100 терориста напало наше граничаре, са планом да за четири дана, преко карауле Горожуп, избију на обалу реке Дрим. Тога јутра је на заседном месту Д-III погинуо добровољац Бранко Миленовић, звани Боске. Имао је 26 година и био је прва жртва битке на Паштрику. Док су саборци његово тело на магарцу спуштали у село Планеја, и сами су упали у заседу где је пала и друга српска жртва.

Писани документи НАТО пакта кажу да је њихов план био да се у првим данима „стреле” униште сви српски борбени ефективи. Подвучено је било да се мора убити од 23 до 25 хиљада војника Приштинског корпуса. Тако би се пресекла комуникација на линији Призрен-Пећ и отворио јужни коридор за инвазију снага НАТО-а у дубину српске територије. Само тако би се покорила и понизила Србија те натерала на капитулацију и окупацију.

Тога дана је отворен фронт дужине 7 км, који се протезао од карауле Горожуп до карауле Ликен, на које је константно јуришало 6.500 терориста. Са терористима је била и регуларна војска Албаније, чије јурише је подржавала НАТО авијација.Караула Горожуп налазила се на 600 м.н.в. али то је ништа у поређењу са положајима наше војске који су се налазили на скоро 2.000 м.н.в. Храну на те положаје сваког дана износили су магарци, а док би се они попели на врх планине, храна би редовно попримила магарећи зној.

Сам Паштрик је имао велики значај за НАТО јер су Срби са Паштрика на длану имали аеродром у Кукешу. Због понижења, НАТО је зону Паштрика назвао „свињски брлог” и редовно ју засипао „крмача” бомбама. Иначе, 549. моторизована бригада је једина бригада коју је авион Б-52 редовно бомбардовао са „тепих” бомбама.

Међу војницима који су примили први удар на караули Горожуп, био је командир граничног оделења карауле, Раде Јотић из Бечмена. Био је припадник 55. граничног батаљона – Призрен. Након рањавања у бутину које се десило у подне, одбио је да напусти положај и наредио је да му само превију рану. У другом нападу фанатика, баш негде у ово доба, око 20 часова, погођен је по други пут, те је заувек остао на бранику отаџбине.

Имао је 21 годину…

Аутор: 

Izvor: borbazaistinu.rs

Objavio: Srbin.info