Док се у јавности, по наредби политичких и медијских центара моћи, воде кампање за „политичке затворенике“ по мери жуте и напредне елите, деца у Србији гину у школама где падају плафони, ђаци добијају батине, а судови штите насилнике. Нико не говори о њима.

 Њихова имена се не спомињу у Скупштини. Ниједан „опозиционар“ их не брани на конференцијама. Ниједан „новинар“ не поставља питање – ко брани Србију од неправде?

Али зато имамо Богољуба Карића са КиМ, који апелује да се ослободи бивша политичарка ЛСВ-а, странке познате по вређању Срба, војске, цркве и Косова.

Имамо и жуту, СНС-у подобну опозицију, која уместо да стане уз ђаке, родитеље, наставнике, обесправљене раднике РТС-а, ухапшене по налогу политичке полиције — брани „своје“, привилеговане и медијски видљиве.

Порука коју шаље систем?

• Батинаши добијају одбацивање кривичних пријава.

• Људи који стоје уз истину и морал добијају отказе, потернице и хапшења.

• Школе се урушавају, али тендери за ријалитије и споменице „бриљантним политичарима“ не касне.

Може ли Србија овако даље?

Нема правде без истине. Нема државе без спомињања оних који су гурнути у тишину. Ово није питање политике — ово је питање части и морала. Ако се и даље ћути, сутра нико неће бити безбедан.

телеграм: Уз свој народ

Извор: Србин инфо

Ознаке: срби на косову и метохихи, страдање срба, Шиптари