Tih dana vodile su se najžešće borbe, a namera snaga NATO-a potpomognutih teroristima tzv. OVK bila je da realizuju brzu operaciju "Strela", osmišljenoj u centrali Pentagona.
„Акција је подразумевала брз и муњевит упад у нашу земљу, преко Паштрика ка Призрену, са намером да се изврши расецање одбране јединица Приштинског корпуса и упад на југословенску територију како би наша земља била окупирана и приморана на капитулацију“, наводи Лазаревић.
Отпор и снага легендарног Приштинског корпуса, међутим, били су величанствени, о чему је, према речима команданта, писао „Вашингтон пост“ у тексту „Немоћ – операција НАТО под именом ‘Стрела’, планирана у Пентагону, претворена је у кашу“.
„Због наше успешне одбране и признате немоћи агресора, НАТО и УН покренули су иницијативу да се хитно одржи састанак њихове и државне делегације СРЈ. Већ за 5. јун договорен је сусрет на неутралном терену, на крајњем северу Македоније и недалеко од наше карауле „Ђенерал Јанковић“. На део наше делегације, која је кренула из Приштине, у којој сам био и ја, кроз Катаничку клисуру, у зору тог 5. јуна, међутим, терористи ОВК су извршили напад и покушали да нам онемогуће пролаз. Успели смо да разбијемо терористе, а у борби је погинуо један наш официр и двојица су рањена. Ни данас се не зна како су и од кога терористи сазнали да смо кренули на преговоре“
„Пребацили смо се на потез између Прешева и Куманова, где је директно из Београда стигао остатак наших државника. Уз констатацију да је ‘ситуација врло тешка, ту ми је показан документ на енглеском језику у којем се наводи закључак да је неопходно да се наша војска и полиција одмах изместе са територије КиМ. За мене је то било неприхватљиво и добио сам дозволу да се вратим на командно место у Приштинском корпусу и да руководим даљом одбраном земље”
Након овога, потписан је Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције с Косова и Метохије.