Прочитај ми чланакНа друштвеним мрежама ових дана кружи снимак реке Јадар који се не заборавља лако. На њему - река Јадар, притока Дрине, тече у неприродној, језивој розе боји.
Али оно што још више боли од те боје јесу рибе и пачићи који пливају кроз њу, несвесни да су упали у хемијски затровану воду, у тихо убиство које се дешава пред нашим очима, пише Цитy магазине.
Ово није уметничка инсталација. Ово није филтер. Ово није експеримент. Ово је – последица пробног бушења и копања које се спроводи у долини реке Јадар. И то без одговора, без контроле, без гриже савести.
„Osečina, reka Jadar, izlilo se iz austrijske fabrike za preradu voća Podgorina Frucht“ pic.twitter.com/a3FUgLRa9H
— Eko Straža (@EkoStraza) June 23, 2025
Након овог снимка, многи су неми, неки проклињу сваку власт у претходним годинама, други пак призивају ону Тарабићево пророчанство, наглашавајући да након свих киселих киша и уништавања природе нече остати ни она једна шљива која нам је обећана да се под њу сакријемо.
Загађење које не најављује катастрофу – оно јесте катастрофа
Еколошке катастрофе на овим просторима више нису упозорења. Оне су свакодневица. Али снимак розе реке, кроз коју немо пролазе животиње које немају избора, показује нешто друго – не само да смо уништили природу, већ и равнодушно гледамо како она умире.
Загађење Јадра не долази ненајављено. Већ месецима и годинама грађани, активисти, еколошки фронтови упозоравају: испитивања терена, бушења, „пробна“ истраживања нису безазлена. Иако нам их продају као фазу, као процес, као „још није ништа одлучено“ – природа не зна за такве фазе. Она реагује одмах. И сада – крв из њеног тела отиче у боји розе.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Јер ако овакву боју воде гледамо као још један „тренд“, ако снимак рибе која умире у розе бујици називамо виралним садржајем, ако нам је битније ко је то снимио од онога шта је снимљено – онда смо изгубили много више од природе. Изгубили смо морални компас.
Не можемо више да се правимо да не знамо. Јер сада видимо. И не видимо само мутну, хемијски обојену воду – видимо политику похлепе, видимо моћ која копа дубље него што сме, и видимо тихи геноцид над природом. Јадар је данас розе. Сутра – можда више неће бити уопште.
