Pročitaj mi članak

Misterija vojnih kamiona u Duboni dan nakon masakra 4. maja

0

Roditelji ubijenih u masakru u Duboni i Malom Orašju, za koji se sudi Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši, inače zaposlenom u Ministarstvu odbrane, na protekla tri ročišta u Specijalnom sudu u Beogradu, insistirali su da se utvrdi šta su tri vojna kamiona, u danima nakon masovnog ubistva, radila u dvorištu porodice Blažić i zbog čega je tokom njihovog boravka bilo zabranjeno čak i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da priđu i izvrše pretres.

Три узастопна дана трајао је главни претрес у поступку који се води против Уроша и Радише Блажића за злочин који се догодио 4. маја прошле године у Дубони и Малом Орашју, када је Урош пуцао из рафалне пушке и пиштоља на мештане који су се окупили на неколико локација у ова два села. Након тога побегао је на периферију Крагујевца, на имање свог ујака, где се крио до хапшења у јутарњим сатима.

У масакру су убијени Никола Милић (14), Александар Миловановић (17), Марко Митровић (17), Кристина (18) и Милан Панић (22), Лазар Миловановић (19), Немања Стевановић (21), Далибор Тодоровић (24) и Петар Митровић (25), док је више њих тешко рањено.

На сва три минула рочишта један податак је породице убијених су говориле како су испред породичне куће Блажића, 5. маја ујутру, односно дан након масакра, приметили теретна возила Војске Србије. Ова информација је додатно заинтригирала јавност имајући у виду да је Радиша Блажић, потпуковник по чину, запослен у Војсци, те да се терети да је у свом поседу имао илегално оружје. Мештани су испричали да су видели да је су из куће Блажића изношени непознати предмети.

Као доказ за ове тврдње, крајем рочиште одржаног другог дана, адвокати породица убијених и рањених доставили су и снимке са надзорних камера на којима се виде камиони који пролазе кроз оба села. Такође, поједини чланови породице истицали су да је породицу убице и њихово имање у једном наврату обезбеђивала војна полиција, а Милица Ивковић, мајка рањеног Ивана Ивковић и прва комшиница Блажића, испричала је да је њихов комшија, који живи преко пута, видео камионе.

„Истина је да су сви пуцали на свадби из пушака. Истина је да су дошла три војна камиона у кућу Радише Блажића после масакра. Била је ту и војна полиција, а наша полиција није смела да приђе. Ко зна шта су све узели и однели из куће. Комшију, преко пута, су отерали када су га видели испред куће…“, рекла је поред осталог Милица Ивковић у четвртак.

Такође, адвокати породица оштећених испричали су након рочишта у петак да породице заслужују да знају истину, те је том приликом затражено да се утврди да ли је истина, и ако јесте, због чега су ови камиони били у кући потпуковника Радише Блажића. Такође, откривен је и серијски број аутоматске пушке из које је Урош Блажић пуцао и родитељи за њу тврде да је припадала Војсци Србије, па су браниоци оштећених тражили да се утврди којој јединици.

Ко је Радиша Блажић?
Радиша Блажић, отац је масовног убице Уроша, запослен је у Министарству одбране, односно у Војсци Србије, а како је испричао раније у тужилаштву, од 2008. године има чин пуковника и то као начелник војног архива у Београду. Њему се на терет ставља да је неовлашћено набавио већу количину оружја, а приликом анализа његов ДНК пронађен је на оружју које је Урош Блажић користио за извршење кривичног дела.

Током своје одбране, коју је изнео у среду, негирао је кривична дела која му се стављају на терет, што је учинио и на саслушању у тужилаштву, рекавши да не зна одакле је оружје које је нађено у његовој кући. Тврдио је да је за део оружја показао дозволу припадницима Министарства унутрашњих послова, а да оружје за које нема дозволу, није знао да има у кући.

Подсећања ради, полиција је пронашла и запленила, између осталог и аутоматску пушку са маханички уклоњеним фабричким бројем произвођача „Застава“, модел М70 АБ2, пиштољ марке „Токарев ТТ-33“, као и муницију за наведено ватрено оружје, једну ручну бомбу М52, једну ручну бомбу М75 и једну кумулативну ручну бомбу М79, а потом је исту након куповине куће која се налази у Шепшину, тамо пренео и држао необезбеђене на тавану куће.

На тај начин је омогућио свом сину, коме је кућу у Шепшину дао на коришћење, да дође у посед овог наоружања и да га користи вежбајући пуцање из означене аутоматске пушке и пиштоља у подруму куће и џак песка. Исту аутоматску пушку, пиштољ и муницију је потом користио 4. маја током масакра. Управо на оружју које је млађи Блажић користио, нађен је ДНК његовог оца Радише.

О коришћењу оружја у породици Блажић говориле су бројне породице убијених. Тврдили су да је употреба оружја обавезна на сваком њиховом слављу, да се чак пуца рафалном паљбом, а да се и сам Радиша хвалио како поседује толико оружја да, уколико би сутра избио рат, могао би да побије пола Дубоне.

„Сви су се смејали и нико није схватио озбиљно“, рекла је Милица Ивковић.

Редакција портала Нова.рс упутила је питања Министарству одбране да ли ће се изјашњавати о три камиона и посети војне полиције у кући породице Блажић, али до закључења овог текста одговор нисмо добили.