Pročitaj mi članakIzveštaj Global Initiative koji se bavi krijačarenjem migranata dao nam je podatke o tome koliko i kako se plaća prebacivanje preko granice, koje se rute sada koriste i ko je preuzeo više nego unosan ilegalan posao. Daleko od toga da se situacija sa migrantima smirila, kako to države i političari i u regionu i u Evropi vole da predstave. Krijumčari su se samo prilagodili i još jednom dokazali da kriminal ne poznaje granice, piše Nova ekonomija.
Процењује се да најмање 150 миграната дневно прелази у Србију преко илегалних граничних прелаза, наводе из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (ГИ).
Истанбул служи као главно чвориште из којег мигранти улазе на Западни Балкан, наводи Нова економија.
Истраживање је утврдило и које цене мигранти плаћају кријумчарима како би се домогли западних земаља. Тако је за вишедржавне руте од Турске до Бугарске и Србије цена 3.468 евра, од Грчке преко Северне Македоније до Србије 1.033 евра, а од Сирије до Немачке 12.600 евра. За јединствене граничне прелазе цене су ниже, па од Црне Горе до Босне и Херцеговине износи 315 евра, а из Србије до Босне 235 евра, подаци су ГИ.
„Цене појединих деоница на рути варирају у односу на начин преласка. Из Турске у Бугарску са водичем пешке кошта 1.800 евра, из Турске у Грчку испод камиона 1.200, из Турске у Грчку чамцем од 2.700 до 3.000 евра. Поједини наводе да им од Турске до Србије потребно 3.500-4.000, и онда из Србије још 4.000 ако иду преко Мађарске. Слаже се углавном све са овим из чланка, из Турске за Србију са тим да су то подаци за 2024, и чини се да је БиХ прелаз преко Дрине поскупео током 2025, неки су давали и 400 евра, у односу на 250-300 од раније. За ове веће цене (из Сирије до Немачке 12.000) нисмо већ дуже чули, али ако је од Авганистана до Немачке у просеку 10.000, има логике да од Сирије до Немачке буде око 12.000. Скупље, безбедније, лакши пролаз. Они који користе скупље пакете, вероватно пролазе без уласка у кампове и без „пушбекова“ (враћање са граница) и релокација, па са њима немамо сусрете да би чули из прве руке“, каже Радош Ђуровић, директор управе Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Између 1. јануара и 15. новембра 2024. године, Међународна организација за миграције (ИОМ) интервјуисала је 12.817 миграната у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Северној Македонији, Косову и Албанији. Према извештају ГИ, приближно 40 одсто испитаника изјавило је да су их пратиле особе које су им омогућиле барем један прелазак границе у земљу Западног Балкана. Већина миграната се одлучује за вишеграничне „пакет“ аранжмане у Северној Македонији и Србији, док су плаћања на једној граници чешћа за улазак у Босну и Херцеговину.
Мигранти користе различите методе плаћања за услуге кријумчарења. Како објашњавају извештачи за ГИ, један уобичајени аранжман подразумева да мигранти плаћају одређене ГПС координате које им омогућавају да илегално пређу границу. Након што успешно пређу, добијају поруку која садржи нова упутства и координате за следећу фазу њиховог путовања. Други аранжман подразумева да мигранти плаћају посредницима који их прате. У овом случају, мигранти се воде до одређених граничних прелаза. По доласку на локације са друге стране, упознају нове особе које нуде смештај и смернице о наредним корацима на њиховом путовању, подаци су ГИ.
„У јавности у региону је утисак да је миграција спласла и да је то проблем који сада није у центру пажње, који је сада готово решен. Смањење постоји, али миграција се и даље одвија. Она сада добија други вид и поприма много опаснији и много прикривенији вид и одвија се далеко од очију јавности и институција. Поприма много другчије форме које подразумевају различите видове експлоатације и много су испред органа који покушавају да их зауставе“, каже Ђуровић.
Западнобалканска рута кључни пут ка ЕУ
Најновија Процена претње од озбиљног и организованог криминала (СОЦТА) Европола, објављена у марту 2025. године, идентификовала је западнобалканску руту као један од два главна миграциона коридора у Европску унију.
Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска постале су критичне транзитне тачке, где криминалне групе користе неколико стратешких предности. Ове мреже имају користи од постојећих криминалних веза, опсежног познавања локалног терена и корупције у агенцијама за спровођење закона, наводе из ГИ.
„У 2024. години, међународна сарадња у спровођењу закона довела је до значајног броја хапшења; међутим, мреже кријумчарења су се показале веома прилагодљивим. Ова ситуација указује на то да су неопходне дугорочне стратешке контрамере, уместо да се ослањају искључиво на краткорочне репресије. Да би се ово илегално тржиште ефикасно ослабило, власти морају да се фокусирају на ометање илегалних финансијских токова уместо да дају приоритет само хапшењима. Неопходне мере укључују праћење и одузимање профита од кријумчарења, побољшање сарадње у размени финансијских обавештајних података и пооштравање прописа о неформалним платним системима попут хавале и подземних банкарских мрежа,“ наводе из ГИ.
