Pročitaj mi članakMeđu planovima sa studentskih plenuma fakulteta u blokadi u Beogradu za veliki protest najavljen za 28. jun je i blokada auto-puta kod Mostarske petlje, odnosno Gazele, koja bi trajala do ispunjenja zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, piše NIN u novom broju, pozivajući se na izvore među studentima.
Према последњим сазнањима са пленума београдских факултета, начелно је направљен договор да се блокира ауто-пут код Мостарске петље односно Газеле. План је да се ту поставе шатори, јасно поручи шта је захтев и да протести трају док се услов ‒ расписивање избора, и званично не објави.
Према сазнањима недељника НИН, с друге стране, два највећа факултета понудила су колегама план блокада који подразумева опсежнију блокаду виталних праваца. Студенти тих факултета сматрају да само уколико „стане“ главни град, власт може бити приморана да заиста делује и испуни захтеве.
Све би кренуло од Краља Милана, потом Аутокоманда и Бранков мост, затим Вуков споменик и дан након Мост на Ади и Газела. Планирана је и блокада пута који води ка депонији Винча.
Студенти наглашавају да се радикализација блокада односи само на чворишта која треба заузети, па има идеја и о постављању препрека од изливеног бетона, али уз стално понављање о ненасилности протеста.
Судбина плана о ширим протестима, међутим, још је неизвесна.
Са појединих факултета студенти кажу да ће се о томе гласати, а на појединим да је идеја одбачена и да се иде само на Газелу до расписивања избора.
Блокадом виталних саобраћајница намера је да се на миран начин издејствује расписивање избора, а како за сада ствари стоје, студенти са којима је разговарао НИН, кажу да ће захтевати да власт распише ванредне парламентарне изборе за септембар.
Мада у тренутку када и поједини студенти и професори кажу да је енергија опала, да блокаде факултета више немају смисао, али и да је на пленумима све мање присутних, модел “или-или” је можда и оно што је преостало. Други, међутим, аргументовано тврде да није крај шта год да буде на Видовдан, јер ће јесен отворити питање литијума и подићи Јадар опет на ноге.
Када је реч о студентима у блокади, већина је става да је најављени протест прекретница којом треба да се оконча политичка криза у земљи.
За 28. јун студенти очекују не само помоћ од досадашњих „сабораца“ – бајкера, ветерана и пољопривредника, већ и од зборова. Непопуњено место још увек држе синдикати, али је, према студентима, објашњење да они могу много више да изгубе и да је реч о читавим породицама које се угрожавају.
И док студенти непрестано понављају “крај је када ми кажемо”, део професора испунио је захтеве власти и изгласао наставу и испите. Међутим, када је реч о најављеном протесту, већина је на „студентској линији“.
Професор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић каже за НИН да је јако тешко поредити скуп одржан 15. марта у Београду и предстојећи, видовдански, јер не постоје поуздани параметри на основу којих се може толико далеко погледати у будућност, нарочито код догађаја који су врло нестабилни и неизвесни.
„Како год да буде 28. јуна, незадовољство великог број грађана је ту и расте, акумулира се свих ових година током којих смо у поклопљеном лонцу који кључа, а поступци власти не делују нимало као неко гашење ватре, већ напротив као константно доливање уља… А ако 28. јуна и не буде 300.000 људи, нека буде и трећина од тога, сетимо се да је та бројка од 100.000 људи довела до повлачења Америке из рата у Вијетнаму 1967. године, као и да је исто толико људи променило власт у Србији 2000. године. И имајмо на уму оно што студенти узвикују већ месецима током којих су пропешачили Србију и Европу: ‘Нико није уморан!’”, навео је Тошковић.
Професор Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Дејан Павловић сматра да ће видовдански протест бити “масован, тензичан и свечарског карактера”, али ће бити, процењује он, око три пута мањег обима у односу на скуп 15. марта.
“Они који имају заказана летовања или летње послове и радове неће бити вољни да их отказују зарад ‘још једног историјског скупа’, који наликује оном чудесном окупљању на Славији 22. децембра 2024. године. Студенти ће формално затражити изборе, а режим ће се оглушити о тај захтев, гледајући на њега као на свилен гајтан. И тада ће свима бити јасно да ће вероватно кључна тачка у времену бити 1. септембар 2025. Да ли ће кренути школска година за основне и средње школе? Да ли ће се још неки сектори прикључити просвети?“, навео је Павловић.
