Pročitaj mi članakAleksandar Vučić najavio je iznenadnu i kratku posetu Parizu, gde će se po drugi put ove godine sastati sa tamošnjim predsednikom Emanuelom Makronom. U zagrljaj svog, možda i posednjeg evropskog saveznika, Vučić beži pritisnut nikad oštrijim glasovima koji se mogu čuti iz Evropske unije, ali i u jeku krize u zemlji koju odbija da reši raspisivanjem izbora. Nekadašnja ambasadorka Srbije u OEBS-u Branka Latinović kaže za Novu da bi Makron i Vučić mogli da razgovaraju o krizi sa NIS-om, ali i otvaranju Klastera 3. U oba slučaja, Vučić računa na Makronovu naklonost, ali je problem što francuski predsednik trenutno ima i svojih problema.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће у четвртак путовати у Париз где ће се састати са француским председником Емануелом Макроном и нагласио да ће то бити изузетно важан састанак.
„Разговараћемо о свим важним геополитичким, регионалним питањима, питањима билатералне сарадње, европског пута Србије и свим важним темама“, навео је Вучић.
На питање да каже више о детаљима састанка, Вучић је рекао да то неће урадити док се не заврши разговор.
„Ништа вам нећу рећи док се не заврши разговор, а тада ћу вам рећи десетак бирократских реченица“, додао је Вучић.
Вучић други пут у Паризу
Биће ово други пут ове године да председник Србије изненада путује у Француску, усред политичке кризе у Србији која не јењава. Претходно је Макрон „руку спаса“ српском председнику пружио усред истраге о употреби звучног топа на великом протесту 15. марта у Београду, позивајући Вучића на састанак.
У априлу ове године, код свог пријатеља Макрона предсдник Србије стигао је са вином и чашама и задржао се кратко. Готово седам месеци касније од њиховог последњег сусрета, пуно се тога променило, поготово у односу Европске уније према режиму у Србији.
Европски парламент у Стразбуру изгласао је Резолуцију о Србији, која је, судећи по 31 тачки извештаја, никад оштрија према режиму. Власт у Србији се позива да до краја разјасни околности пада надстрешнице у Новом Саду, санкционише одговорне и пружи пуну подршку студентима. Камп у Пионирском парку означен је као нелегалан, док се изражава забринутост због ангажовања особа са криминалном прошлошћу у организацији антипротеста од стране владајуће странке.
На то се надовезао и никада оштрији годишњи Извештај Европске комисије (ЕК) о напретку Србије. У њему се тако наводи да Србија бележи драматичан пад у области владавине права, слободе медија и борби против корупције, уз оцену да су институције фактички под партијском контролом.
Свој значајан удео у доношењу најпре резолуције ЕП, а потом и извештају ЕК, имале су и странке из Немачке и и Аустрије, чланице Европске народне партије (ЕПП) које су се, бар до сада, сматрале традиоционалним партнерима Александра Вучића.
Коментаришући Вучићеву изненадну посету Француској, некадашња амбасадорка Србије у ОЕБС-у Бранка Латиновић каже за Нову да разлога за разговор може бити више.
„Можда је нешто што ми у јавности још не знамо. Могуће да је то нешто повезано са НИС-ом, јер Макрон има добре везе са амеирчким председником Доналдом Трампом и он може без проблема да га назове телефоном. Друга могућност је отварање Кластера 3, за који ми испуњавамо техничке услове, али постоје примедбе одређених држава чланица. То што за посету изненада сазнајемо, не треба да чуди. Такве посете се договарају тихо, а објави се онда када се датум договори“, каже Латиновић.
Има Макрон и својих проблема
Саговорница Нове каже и да није спорно да је француски председник Макрон савезник Александра Вучића.
„Међутим, не бих рекла да је та подршка онаква како се то очекује јер се и Макрон суочава са унутрашњим проблемима и недаћама као што су честе оставке премијера и нестабилна већина у парламенту, усвајање буџета…Такође, Макрон је фокусиран на подршку Украјини. Увек постоје разлози када онај на кога ви рачунате не може да вам помогне онолико колико желите“, наводи Латиновић.
Када је реч о традиционалној подршци коју је Вучић добијао од Немачке, Латиновић каже да су се односи променили доласком новог немачког канцелара Фридриха Мерца.
„Мерц није сигурно пријатан саговорник и не даје онај вид подршке као што је било то са Ангелом Меркел, па и са Олафом Шолцом, који је ту био доста опрезан и који је пуно размишљао пре него што би повукао неки потез. Прошла су та времена што се тиче односа са Немачком. Такође, немачка штампа је јако критична према свему ономе што се дешава у Србији и према самом Вучићу“, објашњава Латиновић.
Иначе, Вучићева посета Француској поклапа се са обележавањем десете годишњице терористичких напада у Паризу 13. новембра 2015. године, које су починили екстремисти Исламске државе (ИС), у којима је убијено 132, а рањено више од 400 људи.
Новац – темељ добрих односа
У корену тренутно добрих односа Вучића и Макрона, налази се, по свему судећи, великим делом и финансијска корист.
Наиме, француске компаније у Србији имају низ високо исплативих пројеката – од изградње метроа, преко партнерства у власништву и руковођењу београдским аеродромом, куповине „Рафала“ и „Фалкона“ (борбених и цивилних авиона), па све до партнерства на пољу нуклеарне енергије, у оквиру које Вучић повремено најављује градњу нуклеарки.
Осим тога, важно је констатовати: стручни надзор на делу пројекта који се односио на реконструкцију зграде Железничке станице у Новом Саду, чије је обрушавање коштало живота 16 грађана Србије, радила је француска фирма Ежис.
Поменута фирма није нова у грађевинским подухватима у Србији, напротив. Како је раније писало српско издање магазина „Форбс“, „Ежис“ је у последње четири године укупне приходе у Србији повећавао око 100 одсто сваке године. Они су од 130 милиона динара у 2020. стигли до милијарде у прошлој години. Профит је растао још брже: од 2,5 милиона динара у 2020. дошао је до готово 340 милиона прошле године.
