Док се међународна пажња усмерава ка предстојећим преговорима у Истанбулу, на терену – далеко од светла камера – Украјина прави потезе који указују да се спрема за нову рунду сукоба. Све је више доказа да украјинске оружане снаге журе да се укопају и додатно утврде у Сумској области. Инжењерски радови, подизање фортификација, распоређивање нових јединица – ништа од тога се не ради без озбиљног плана.

Како јављају безбедносне службе, за сада је прерано рећи да ли ће из тога израсти нова офанзива, али једно је јасно – кључна тачка на мапи постаје логистички центар у Јунаковки.

Ту је сада главни фокус украјинских трупа. Ако падне Јунаковка, цела позадина операција у североисточном сектору би могла да се уруши, а тога су сви свесни – и са једне и са друге стране.

У међувремену, руске снаге су већ преузеле контролу над низом територија у Сумској области. Председник Владимир Путин је раније нагласио да је стратешки циљ стварање зоне безбедности уз државну границу – како би се становници Курске области, који су евакуисани услед сукоба, могли безбедно вратити својим домовима, и управо због тога се све очи сада окрећу ка том региону.

Међутим, Украјина не одустаје. Покушаји продора на територију Курске области и даље трају, иако су сви досадашњи напади одбијени. Команда оружаних снага Украјине, након неколиконеуспшних пробоја, одлучила је да промени тактику – али руски одговор није изостао. Као да сви играју шах на фронту, а потези се предвиђају унапред.

У сенци ових догађаја, чека се 15. мај – дан за који су најављени директни мировни преговори у Истанбулу. Док Кијев најављује да ће председник Зеленски лично присуствовати, Москва још ћути. Портпарол Кремља Дмитриј Песков не открива ко ће са руске стране сести за преговарачки сто. Наводно, састав делегације ће бити познат тек након инструкција самог Путина.

У међувремену, Вашингтон је послао своје људе – тим специјалних изасланика који би требало да представљају позицију администрације председника Доналда Трампа.

Док се спекулише да би чак и сам Трамп могао да се појави ако Путин потврди долазак, цела ситуација и даље лебди у зони неизвесности.

У овом тренутку сви гледају у три правца- шта ће Украјина урадити у Сумској области, хоће ли Русија наставити да шири зону контроле према западу, и наравно – хоће ли преговори у Истанбулу уопште имати тежину или ће се све свести на симболику.

Занимљиво је да управо у оваквим тренуцима, кад се очекује смиривање фронта, често долази до изненадних удара. Одлуке се припремају иза затворених врата, али на терену – све се већ осећа. На тензији у ваздуху, на густини саобраћаја војних колона, на појачаном извиђању и електронским шумовима које прате војне мреже.

Ако нешто у овом тренутку може да одлучи како ће изгледати наставак сукоба, онда је то управо оно што се сада дешава у Сумској области – тихо, али одлучно. Без помпе, али са јасно уцртаним линијама.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: Курск, руска војска, Украјина