Pročitaj mi članakGlumac Vlasta Velisavljević sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana, a porodica, prijatelji i kolege poslednji pozdrav glumačkoj legendi uputili su ispred kapele na Novom groblju. Kovčeg je, nakon opela i govora Irfana Mensura u ime kolega, položen uz kompoziciju "Hristos voskrese".
Бројне колеге и пријатељи окупили су се данас и пре опела заказаног за 14.30 сати пред капелом на Новом гробљу да би одали последњу почаст легенди домаћег глумишта Власти Велисављевићу и изјавили саучешће његовој супрузи Нади. Међу њима су глумци Бранко Цвејић, Бранка Петрић, Рада Ђуричин, Тихомир Станић, Војислав Воја Брајовић и Милица Михајловић, Драган Петровић Пеле, Драган Мићановић, Горан Султановић, Радован Миљанић, Бранислав Зеремски, Слободан Бода Нинковић, Весна Станојевић, Милан Марић, позоришни редитељи Јагош Марковић. Љубиша Ристић, Татјана Мандић Ригонат, Димитрије Јовановић, управница Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић, управница Народног позоришта Ивана Вујић, филмски редитељ Балша Ђого, кошаркашка легенда Зоран Мока Славнић…
Након опела у капели, поворка се упутила ка Алеји заслужних грађана, где се окупљенима обратио глумац Ирфан Менсур.
– Имам трему, јер морам да ти махнем заувек. Хтео сам да одржим пригодни говори, али када сам видео шта су о теби написали Бранка Петрић и Тања Ригонат, одустао. сам. Лане, Воја, Тони, Димитрије звани Мића, ја, па и ови балавци од Леке до Глогија примили смо те у наше друштво, иако си био најмлађи. Битно је да си се добро осећао са нама. А сад ћеш да се дружиш са Глогијем, Жућом и Николом Симићем и реци му, молим те, да је рецепт против опадања косе који је дао Воји и мени одличан… Захвали му у наше име. Цео живот Власте Велисављевића је једна велика анегдота – казао је Ирфан Менсур, опраштајући се над одром од Власте Велисављевића у име колега.
Додао је како би до јутра могао да прича анегдотама везаним за Власту, чији је део био или о којима је само слушао, а онда и испричао једну:
– Одједном је усред представе Власта пао у несвест. Паника, зове се Хитна помоћ, ми се сви окупили око њега, са питањем шта ти је. А он лежи и враћајући се себи каже: “Није ми ништа, држим дијету. Хоћу да будем леп као ви. Сви сви сте направили каријере на лепоти, а ја на таленту!” Ето, какав је човек био Власта.
Присетио се Менсур и како су једном, у глуво доба ноћи седели у позоришту Тони Лауренчић, он и Власта, кад им Велисављевић изнебуха предложи да иду на море, јер ем немају представе неколико дана, ем креће пролеће, а он са супругом Надом на Пељешцу има камп кућицу.
– Седамо у кола и крећемо на море, а он инсистира да идемо преко Романије. Долазимо на Романију, кад она пуна нетакнутог снега. Угледамо неку кућицу, он ми нареди да зауставим кола, изађе, оде до ње, и врати се с кесом. На питање шта је то, одговори да је то нешто за пут. Кренемо, а неколико стотина метара даље опет ми нареди да зауставим кола. Изађе из кола, крене према шумарку и поче да звижди, кад одједном трчи к њему један пас. И он истреса из кесе кобасице, грли он куче, куче њега лиже и још му каже: “Поздравила те Нада”. На нашу збуњеност он нам рече да сваке године, кад са супругом крене на Пељешац, они стану баш ту да нахране пса, као и у повратку – казивао је Менсур, додавши да то није било једино куче које су нахранили на путу до Пељешца.
На крају је констатовао да би се сви увек осмехнули на помен имена Власте Велисављевића и позвао све окупљене крај одра да одају пошту преминулом глумцу једним аплаузом. Након аплауза ковчег је спуштен уз песму “Христос воскресе”.
Власта Велисављевић, један од најдуговечнијих и највољенијих југословенских и српских позоришних, филмских и телевизијских глумаца преминуо је у 95. години од последица коронавируса 24. марта у Београду.
Власта Велисављевић рођен је у Београду 1926. године, глумом је почео да се бави још као дечак од 12 година у “Родином позоришту” Гите Предић, ћерке Бранислава Нушића, и активно се њом бавио све до краја живота. Током Другог светског рата био је ухапшен 1943. и депортован у нацистички логор Дортмунд Херде, одакле је успео да побегне годину касније и врати се у Београд, где је дочекао ослобођење.
На Позоришну академију уписао се 1948. године у првој генерацији студената у класи Мате Милошевића, заједно са Оливером Марковић, Властимиром Ђузом Стојиљковићем, Олгицом Станисављевић, Мајом Беловић, Предрагом Пепијем Лаковићем…
Након резолуције Информбироа, провео је три године на Голом отоку. Након што је рехабилитован 1953. године позоришта у Београду нису хтела да га ангажују, па је глумом наставио да се бави у Мостару и Тузли, све док се 1961. није вратио у Београд и придружио се колегама са класе у Савременом позоришту, а крајем те деценије на позив редитеља Бојана Ступице постао је члан Југословенског драмског позоришта, где је проглашен доживотним чланом.
Велисављевић је наступао и на сценама других позоришта, за живота остварио више од 350 улога у театру, на филму и телевизији. Добитник је бројних награда и признања за глумачки рад, међу којима је и Сретењски орден за заслуге поводом Дана државности Републике Србије 2017. године.
Комеморација је заказана за 2. април у Југословенском драмском позоришту.
“Желим да кажем хвала свима који су волели мог мужа. Позивам све глумце који су га волели да дођу. Ја сам очајна и не могу да замислим да га више нема и да више никада нећемо бити заједно. Кап среће у свему томе што су сви испоштовали мог Власту на начин на какав заслужује”, рекла је глумчева супруга Нада Велисављевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 27, 2021
