Прочитај ми чланак

ВЛАДО ГЕОРГИЕВ: Србији недостаје да тај који нас вара зна кад је доста

0

Повод за разговор је његов концерт 25. јуна на Ташмајдану, али смо причом пребацили зидине некадашњег каменолома и обухватили целу Србију, тачније друштвене и политичке прилике. Било је занимљиво чути његову анализу нашег стања јер је пре три године у интервјуу за Недељник изјавио да Србија иде у рикверц.

vlado georgijev 3

Повод за разговор је његов концерт 25. јуна на Ташмајдану, али смо причом пребацили зидине некадашњег каменолома и обухватили целу Србију, тачније друштвене и политичке прилике. Било је занимљиво чути његову анализу нашег стања јер је пре три године у интервјуу за Недељник изјавио да Србија иде у рикверц.

Фалило је само пола сата па да у поновном виђењу са Владом Георгиевим репризирамо прошлу локацију нашег разговора. Али, уместо ресторана на Сењаку, зашли смо дубље у шуму – у Кошутњак, у ресторан на трим-стази. Пре тога, у одласку до киоска, учинило ми се да долази на мотору пошто се у Улици Благоја Паровића указао један „харли дејвидсон“.

Интервју је вођен тридесетак сати након протеста „Не давимо Београд“ и утакмице Енглеска-Русија на ЕП у Француској, али и неколико дана пре него што ће испровоцирати и заинтригирати људе својом фејк свадбом на којој је рекао „не“. Био је то његов последњи „пљусак“ по ономе што предано презире – медијској слици ове земље којом ће се бавити и у овом интервјуу.

Нема ни секунд од ароганције и излази у сусрет младим родитељима који би да овековече сусрет своје деце са једном од највећих поп звезда у региону. А после свих тих сликања за породичне албуме на Фејсбуку као и за овај интервју, повукли смо се у унутрашњост ресторана. Између нас је била кибла са белим вином и диктафон који сам укључио непосредно пред питање.

Данас се на политичким странама новина пише о окретању Србије ка Русији, јуче си ти на Твитеру честитао Дан државности Русије, а пре два дана играле су Енглеска и Русија нерешено, уз велике туче пре и после утакмице. Признајем да сам као стари панкер навијао за Енглеску, а ти?

Кад причамо о музици, навијао бих за Енглеску, пошто је то колевка рокенрола и добре музике. Енглеска је такође земља где се поставио појам џентлменства и они су понекад и лажно проживели све те најготивније ствари. Одувек су били највећи џентлмени, патентирали одличне ствари за забаву као рокенрол и фудбал, али су и колонизовали пола света.

И поред тога што су Енглези открили и фудбал и рокенрол, кад би ме неко питао да ли су ми симпатичнији Руси или Енглези, рекао бих ови први. Чак сам честитао Дан државности Русима на Твитеру, али сам написао и да ћу честитати и Американцима Дан државности. Исти сам као и сви Срби јер ипак смо познати по седењу на две столице.

У претходном интервју за Недељник рекао си да Србија иде у рикверц. Било је то пре три године, а где смо данас?

Мислим да Србија иде у рикверц од 1989. па до данашњег дана. Али конкретно, од 1991. Србија стално иде уназад и то је тренд који је незаустављив. Пролазе разне партије, лидери, политичари, и сви они дају своја обећања која се, гле чуда, не испуњавају. На неки начин то испадају обичне лажи у сврху личног интереса и политичког маркетинга.

У Србији је тренд обећавати, а не испунити. И нон-стоп купују време као врхунски преваранти. Они су као Виктор Лустиг, највећи светски преварант, који је успео да прода Ајфелов торањ. Па је направио машину која производи новац, а заправо је само избацивала три праве новчанице јер је остало био обичан папир. Чак је успео да превари и Ала Капонеа који га није убио јер га је Лустиг преварио шмекерски.

У свим тим преварама и обећањима у Србији, недостаје да тај који нас вара буде шмекер и да зна кад је доста, а кад је баш претерао. Демагогија је врло заступљена и све можеш да гледаш из два угла. Ако окренеш Пинк, онда можеш уверити неког странца, који слуша шта му преводиш, да је овде све одлично. Али као одеш мало на интернет и видиш шта се дешава ван те телевизије, схватићеш где смо.

Да ли онда било шта очекујеш од наших политичара?

Никада ништа нисам очекивао. Не петљам се у то, а нећу то радити ни у будућности. Политиком се овде баве углавном неостварени људи који ништа друго и не знају да раде. А ми, држављани Србије, њима дајемо плату, а они то већ првог дана када дођу на власт забораве. Први дан кад дођу по плату заборављају ко им је дао.

Нема право нико од ових млађих хипстера с правом гласа да критикује било кога, па ни Вучића. Ако је блејао тог дана на ливади и правио роштиљ или возио скејт на дан избора, или ако га је омела киша, онда, друже, ћути и трпи до следећих избора. То си управо ти изабрао. Сви су заправо изабрали Вучића. И ови који су гласали за њега као и ови који нису изашли на изборе. Сви су гласали за СНС.

На недавном протесту у Београду „Не давимо Београд“ запажено је било звиждање Демократској странци. То је коначни доказ великог разочарања у оно што се назива партијама грађанске опције и да се решење тражи ван тих странака.

Тако је. Потпуно је оправдано што су звиждали Демократској странци јер та партија као велики лузер покушава да се угура у нешто што је ванпартијска ствар. На овим протестима имамо свест народа који се буни против ове лакрдије која се зове Савамала и мислим да је ужасно ружно да било ко, па и Демократска странка, покушава да убере политички поен.

Људи су изашли на улице из револта зато што их неко прави воловима, а ДС и остали који су се ту појавили би да на том револту скупе лаке поене. Лично бих сваком звиждао ко би на ове протесте донео страначко обележје. На ове протесте су изашли нормални обични људи. С друге стране, пробајте у Њујорку да ставите фантомку и питаћу вас за колико времена ће вас ухапсити.

Чини се и да је ово био протест не само против рушења у Савамали већ и против других ствари, па и актуелне медијске слике у Србији?

Ово је реакција нормалног човека. Чак и оних који су партијски неопредељени. То је реакција човека који не дâ да му се на било који начин укида слобода мишљења и говора и да му се на било који начин сервирају глупости које не би нико прогутао. Али баш нико. Мислим да је ово једноставно време чуда, а људи су се мало дрзнули и реагују на то. И није то шачица људи, али опет, њихов је проблем то где су били у време избора и зашто се сада буне.

Увек после избора напишем твит „Ко изгуби има право да се љути“, иако никад не напишем да ли сам и за кога сам гласао. Тај Калимеро у мени потенцира да стално кажем да свако може бити у праву, само је питање за шта си запео или ниси запео јер си лењ. Нема право нико од ових млађих хипстера с правом гласа да критикује било кога, па ни Вучића. Ако је блејао тог дана на ливади и правио роштиљ или возио скејт на дан избора, или ако га је омела киша, онда, друже, ћути и трпи до следећих избора. То си управо ти изабрао. Сви су заправо изабрали Вучића. И ови који су гласали за њега као и ови који нису изашли на изборе. Сви су гласали за СНС.

На овим протестима имамо свест народа који се буни против ове лакрдије која се зове Савамала и мислим да је ужасно ружно да било ко, па и Демократска странка, покушава да убере политички поен. Људи су изашли на улице из револта зато што их неко прави воловима, а ДС и остали који су се ту појавили би да на том револту скупе лаке поене. Лично бих сваком звиждао ко би на ове протесте донео страначко обележје.

У нашем прошлом разговору си рекао да „ако Вучић заиста буде радио то што обећава, биће супер, али да ћемо видети“.

Човек је показао и свој апарат и своје кадрове. Рекао бих да је у питању једна врло шарена странка где има озбиљних и паметних, али има и много необразованих људи са лажним дипломама и докторатима. Верујем да та прича није пала с Марса. Мислим да се тренутно не крећемо у добром правцу и да је СНС потписао све оно за шта је оптуживао своје претходнике на које смо ми били бесни. Све пратим и није ми ништа промакло.

Да кренемо од самог Косова, па преко свих могућих уцена које нам овај квислиншки европски амбијент намеће и све то нам не иде у прилог. Мислим да све то на шта пристаје ова власт, као и оне претходне, служи остварењу личних интереса политичара, али не и народа. Мислим да сваки тај наводно важан састанак с тим велемоћницима Европе и света нас води све даље од среће и бољитка.

Шта је квислиншки амбијент? Или да те питам да ли се могло другачије и да ми никада нисмо схватили да смо ипак мала земља?

И то стоји, јер и једна Грчка која има толику историју и толика острва не може да се супротстави диктатури коју намеће та слободна Европа, која је све само не слободна.

Али део нас се непрестано заноси да смо велики фактор и да стално некога интересујемо?

Не знам за друге, али знам да се ја уопште не заносим. То се заносе само људи који слушају лажна обећања пласирана путем медија које регулише једно регулаторно тело за електронске медије. Иоле нормалан човек који се интересује за текуће животне ствари се тиме не заноси. Кога ми интересујемо? Да ли ми имамо „мерцедес“ или „боинг“?

Да ли код нас успева нешто што нигде не успева на свету? Не, једино што у Србији може да успе, и то ако те време погледа, јесу малине. А кад све то ставиш на папир, то је опет врло смешно. Кад се бруто домаћим производом буде могла плаћати авионска карта и хотел, многи ће пропутовати цео свет и тада ће нам бити боље.

Пре десетак минута си ми рекао да од 1989. идемо уназад. Можда је то тако управо зато што смо прецењивали себе верујући да баш ми можемо мењати токове и стварност света?

Мислим да је највећа српска заблуда настала онога тренутка када смо помислили да се са тадашњом Аустроугарском може обрачунати тако што ће један Гаврило Принцип да убије Франца Фердинанда. Тог дана смо ставили себи омчу око врата. Можемо рећи да је Гаврило био херој, али консеквенце сносимо сви ми и дан-данас. Оно што је потпуни апсурд јесте чињеница да је Аустрија примила највише Срба од свих држава на свету и да су данашњи Аустријанци наклоњени Србима. Често свирам и боравим у Бечу и ти људи нас воле.

Упркос историји?

Да, времена се мењају и то је оно што је непредвидиво у смислу да се могу дешавати и такви апсурди. Убили смо ти цара пре 100 година а ти нас примаш, радимо, плаћамо порез твојој земљи. И ти нас волиш, а и ми волимо Аустријанце. Чекај, али чему онда онај рат, топови, битке и сви страдали. Управо зато и мислим су се крајем осамдесетих година људи, попаљени национализмом пласираним на она два ТВ канала, три радио-станице и два до три ондашња дневна листа, упецали на најгору удицу и на најтањи најлон. Што кажемо, ухватио се као ципал.

Та риба једе све, и кад дође ново парче хлеба, она загризе и поједе и удицу. Тако су и људи на целом еx-YУ простору појели тај најглупљи мамац с једном малом кором хлеба и погурани национализмом и пољуљани депласираним емоцијама дозволили да се онолика и онаква земља распадне. Колико видим, нико није извукао бољи крај. Сви су извукли дебљи, а само се питам где је тај тањи крај и ко га је ухватио. Колико видим – нико.

Кренули смо у питањима са Русима, па да их опет споменемо. Увек тражимо савезнике. Крајем осамдесетих смо тражили Французе, па српско-јеврејско пријатељство, сада Руси.

Слабији увек трже јачег да их заштити. Исто тако и сиромашан тражи богатог друга. И то је природно. Међутим, феномен Србије је у томе што ето покушавају да нам на мала врата увале НАТО који нас је разорио пре седамнаест година и уништио нам земљу, убијао децу, контаминирао нас, па смо први по броју малигних обољења. Поред свега тога, без проблема се лагано потписују споразуми који су пут у НАТО. Нећу да прихватим да будемо у савезу који нас је разорио и отровао само зато што су они имали идеју ко је у праву.

Када је Радовану Караџићу изречена казна, ти си твитовао, па није било баш јасно да ли си ти погођен висином казне бившем лидеру босанских Срба или судијом Брамерцом?

Погодило ме је што је Брамерц то урадио на дан годишњице НАТО бомбардовања Србије. То је мали број острашћених хејтера у БиХ дочекао и протумачио као моје негодовање на пресуду Караџићу.

Али, уколико је тачно све оно за шта га осуђују, то су могли да ураде и пре пет година, и дан пре, или два дана касније, а не баш тог дана – на годишњицу када је Србија страдала најстрашније. Не браним ја никога. Ако је неко крив, суд ће рећи своје, али ме је Брамерцов срамни чин испровоцирао.

У свим тим преварама и обећањима у Србији, недостаје да тај који нас вара буде шмекер и да зна кад је доста, а кад је баш претерао.

Како се ти уклапаш у укус народа? Судећи по продатим концертима, више него добро?

Мислим да људи који воле ово што радим не припадају оном другом слоју људи који воле искривљено и девијантно као што су ријалити глупости и таблоиди. Моја публика је другачија. И није тешко у Београду од два милиона људи наћи неколико хиљада људи за моју свирку. Код мене се не прича о вињаку и игрању на столу, вискију, грудима, гаћама и аспиринима. Код мене се ради о нормалним релацијама и нормални људи их могу транспоновати у свој живот. Не одустајем од поп музике која је поткована знањем и квалитетом. Са мном свирају најбољи музичари у овој држави и поносан сам сваки пут што толико нормалног света дође на моје концерте.

Од нашег прошлог сусрета у коме си напао таблоиде и ријалитије десило се и то да је њихов број повећан. Сад имамо и ријалити контекст убиства певачице које се сваки дан прати у тим новинама. Чини се да тој врсти медија и ТВ програма нема краја?

То је ново „хлеба и игара“, с тим што у том новом „хлеба и игара“ недостаје хлеба. Жао ми је људи који се хватају на такве перверзне будалаштине. То је најјефтинији маркетинг који се зове „маши псом“. Мени је жао људи који се пецају на то. Као што ми је жао деце са Дауновим синдромом, аутизмом, глуве и слепе деце.

Сматрам да свако ко се хвата на такве перверзије које красе насловнице таблоида има неку велику фабричку грешку. Ово су ипак и коначно потпуно орвеловска времена поткована Гебелсом, и то стопроцентно. У овој земљи се само Орвелу прикључио Гебелс са малих екрана који некоме ко је мало мање виспрен и пажљив у минути испере мозак.

Залажеш се за ауторска права.

Да, и увек ћу се залагати.

До краја године се отвара поглавље 7 у преговорима са ЕУ, у вези са интелектуалном својином. Пиратерија код нас је и даље на високом нивоу, па како онда мислиш да ћемо успети кад се покрене поглавље?

Одлично питање за председника Владе и Завод за интелектуалну својину који не утиче на државне органе годинама да се спроводи заштита интелектуалне својине. Завод не упућује иницијативе за примену законских одредби које уочава на дневном нивоу и да су заправо проблеми из рада колективних организација – ОФПС, СОКОЈ.

Имамо чак и пример да је Динкићев закон проглашен ништавним када је у питању сарадња државних органа у вези са заштитом, контрола управе царина, увоз и извоз ЦД-а. Држава мора да штити власнике права, а не кориснике. И да не штити картеле који се на тај начин богате и који су део естаблишмента тако што им праве промоције.

На пример, у СОКОЈУ се буне аутори који нису овај пут примили накнаду за кошуљице достављене од Пинка за неких 60 канала које је Пинк преселио у Босну. Они нису више у Србији јер су тамо прешли због мањих ауторских накнада. Али без блама је Пинк доставио кошуљице по којима аутори који се тамо емитују инсистирају на наплати.

Могли бисмо да питамо неку пољску телевизију да нам дају кошуљице па да према томе распоредимо новац. Тако да мислим да ће Србија наићи на огромне потешкоће кад се отвори поглавље 7, јер се директно мисли на утицање регулаторних тела. Једва чекам шта ће рећи Завод за интелектуалну својину по питању кошуљица и Пинкових канала који су сад у Босни.

Пре неки дан имали смо велики масакр у Орланду, а у градовима Француске и Белгије војска патролира градским трговима са прстом на орозу митраљеза. Као да се свет налази у перманентном страху и параноји?

Констатовао бих да је планетарни суноврат у питању и он се у неким земљама одвија вртоглаво брзо, а негде се много мање примећује. Мислим да је насиље баш кренуло ка свом врхунцу и да човек који треба да одраста и да се формира ових дана, врло тешко може бити срећан на много места на овој планети.

Имамо и актуелно Европско првенство у фудбалу где се на почетку више причало о тучама него о утакмицама?

Опет ријалити. И то је тај светски тренд који су нам сервирали и код нас се толико запатио. Нико није имун на њега. Ово је дигитална ера и за пет година телевизија неће постојати. На крају ће се најдуже задржати радио који даје само музику, а музика ти не ради ништа лоше. А телевизија, која ти чачка мозак и даје смернице, нестаће баш зато што ће је људи због тога игнорисати. Запамти шта сам ти рекао.