Прочитај ми чланак

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ: Мужеви, пазите жене, светиће вам се (Интервју)

0

Catena Mundi Vladeta Jerotic

Бог је дао мушкарца и жену да се допуњују, не да се свађају. Не може се рећи да је одувек било заљубљености и љубави с обзиром на вишевековну традицију уговарања бракова на нашим просторима. Такође, жене су често мужевима биле покорне што је неодвојиво од осећања страха.

Данас људи имају право избора партнера, заљубљивања, а шта је заљубљеност? Заљубљеност је осећање виђења Бога у другој особи. Ако у браку не прерасте у љубав, може се извргнути у мржњу. Нема идеалног брака, каже један од најистакнутијих балканских интелектуалаца данашњице, психијатар, књижевник и свестрани ерудита.

Владета Јеротић је недавно био гост Крагујевца где је управо отворено Православно предбрачно саветовалиште. Он је у свом предавању открио како и када се стиче љубав, зашто се бракови распадају и у каквим заједницама треба да одрастају деца.

Да ли има кризе брака у Србији?

– Криза у браку је велика, не само у Србији, већ у целом свету. Када сам пре много година био у Француској питао сам их како стоје ствари по том питању. Рекли су ми да 30 одсто њих не живе заједно. У ствари, живе заједно, а одвојено. Како то изгледа? Свако има свој посао, стан, два-три пута недељно се виде, имају ванбрачну децу. То се зове отуђење. Како ће деца одрастати тамо где влада отуђење?

Шта би могло да помогне нашим браковима?

– Неопходна су нам предбрачна саветовалишта. Католичка црква их је имала пре много година. Моја несуђена докторска дисертација је била избор партнера. То ме јако занимало. И сада ме занима. Ствари су се искомпликовале од краја 19. и 20. века. До тада је избор партнера био другачији. Очеви су бирали партнере за синове и ћерке. Није то носталгија за патријархатом…

Отац је знао за кога ћерка не треба да се уда или кога да син ожени. Бирао је снахе и зетове из породице у којој нема душевних болести, алкохолизма, падавице, туберколозе. Деца су била послушна. Не значи да тада није било сукоба у браку, али далеко мање. Најприроднији начин је млад брак и 2.000 година је било тако. Млади родитељи се играју са својом децом. То се зове хомо луденс – човек који се игра.

Како треба да изгледа успешан брак?

– У браку постоје четири нивоа комуникације између партнера: духовни, интелектуални, емотивни и физички. За добар брак, бар два би требало да функционишу. Кад попусти један или два, треба радити на осталим. Муж и жена, односно свако, треба да раде на својој индивидуацији.

Борба за моћ

Колико је љубомора лоша по брак?

– Љубомора почива на каптативној љубави, у основи егоистичној и похлепној.
Афективна основа љубоморе је страх од одвајања и страх од губитка, отуд у свакој љубомори има потребе за поседовањем и господарењем, коју породична и шира друштвена структура појачавају или слабе. Љубомора је мање сексуална страст, више тежња за моћи.

Шта то тачно значи?

– Не треба мешати индивидуализам и индивидуацију. Сви се рађамо као индивидуе, али ово друго је процес развоја који води до личности, која се пише малим и великим словом. Развијати самог себе, дакле.

Када се може рећи да има љубави у браку?

– Илија Шугајев је написао књигу „Једном за цео живот“ и тамо је записао да се љубав стиче у браку. Замислите то! Причао ми је отац Јустин цртице које је чуо приликом исповедања мушкараца и жена. Једна од њих му је рекла да свако јутро загњури главу у пазух свог мужа. Били су већ дуго заједно, имали одраслу децу. Када ју је упитао зашто, она му је одговорила да јој тамо мирише.

Имате ли савет?

– Цитираћу Мајндорфа који каже да моногамна заједница мушкарца и жене заснована на вечној љубави постоји само као идеал. Због тога свако треба да негује брак. Није лако сачувати љубав. И није исто у 50. као када сте имали 20 година. Развијајте се. Негујмо брак што дуже. Шта ћемо без брака? Трећина Европљана неће брак, а зашто млади неће? Зато што су имали лош пример родитеља. Најбољи је неговати га да доживите златну свадбу.

Како видите ову заједницу у Србији?

– У Србији има много јаловог незадовољства. Имам обичај да кажем мушкарцима да буду пажљиви са женама. Светиће вам се жене после 50. године. Зашто? Жена има два женска и један мушки хормон. Када у свом животном циклусу изгуби прва два, остаје овај трећи – мушки! Друго, не држите у страху мајку своје деце, која вам је подарила највећи извор радости. Никако!

Шта значи да се жена не држи у страху?

– Када кажете покорна жена, онда знате да она живи у страху. Послушна жена ужива у љубави. Не заборавимо да је иста та жена 2.000 година држана неписмена. Ствари су се у међувремену промениле.

Како је то утицало на мушкарце?

– Постали су несигурни. Иначе, постоје две врсте мушкараца: блудници и сејачи живота. Први спавају са женама, без великих емоција и љубави. Други се жене по неколико пута у сваком браку имају децу, јер их воле.

Шта ми можемо сами да учинимо?

– Развијајте се, допуњујте се, просвећујте се. Растите! Радите на индивидуацији. Један мој пацијент ми је после дуге психотерапије овако рекао: „Ви се, докторе, заиста много трудите, али ја не могу да се променим.“ Немојте то да кажете, никако! Дух никада није стар и увек је способан за промене. То је, заправо, задатост човековог бића.

У потрази за љубављу

* Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. У главном граду завршио је гимназију и Медицински факултет. Специјализирао је неуропсихијатрију, а касније и психотерапију у Швајцарској, Немачкој и Француској. Више деценија био је шеф психотерапеутског одељења болнице „Драгиша Мишовић“. Од 1985. године предаје пастирску психологију и медицину на Богословском факултету у Београду.

* Од 1984. године члан је Удружења књижевника Србије, и редован члан Медицинске академије и Српске академије наука и уметности. У аутобиографији Владета Јеротић каже да се један од пресудних догађаја у његовом животу догодио 1942. године када је због повреде ока лежао у београдској болници. Тада га је брижно лечила „једна лепа, удата докторка у коју се заљубио“ и тада се напречац одлучио да студира медицину.

* Рођен је у чиновничкој породици као „јединац у мајке“. Иако је родитељима у почетку замерао што нема брата или сестру, понекад је уживао у нарцистичким предностима јединца. Међутим, он је својим пацијентима, познаницима и млађим пријатељима препоручивао да имају више деце, јер је „таква породична динамика природнија и нормалнија, него тамо где расте једна биљка која ће можда дати цвет, али то никад није сигурно“.

* Никада није био члан ниједне политичке партије и за себе каже:

– Вирус острашћености Срба за политику, који бар од почетка Првог српског устанка до данас доноси безброј невоља свим рђаво политизованим Србима (а рђаво су политизовани сви они који појма немају шта је политика и у њој право и економија, дијалог, толеранција и дипломатија) – мене није заразио.

(Vesti on line)