Прочитај ми чланак

ВЕДРАНА РУДАН: Ј.б.м усташу који нема хрватско презиме!

0

Ведрана Рудан, књижевница из Ријеке, за "Новости" о усташама и "усташама", политичарима и народу, ратовима, продавању магле, паметнима и гладнима, о срећи...

Сваки текст Ведране Рудан, хрватске књижевнице која у Србији има много поклоника, изазива реакције на балканским просторима. Aли њене књиге све више освајају инострана тржишта, продају се у Aмерици, Пољској, а приморка оштрог језика менталитет наших људи успешно је представила читаоцима широм света.

Почињемо разговор од Тита, чије име ће Загрепчани ускоро да склоне са трга где су позориште, ректорат, Музичка академија. Ово зато што у Ведраниној Ријеци никоме на пада на памет да се одриче Броза, већ обнављају и брод „Галеб“, новцем који је дала Европска унија.

* Написали сте недавно: „Они који се нису родили у његово време појма немају ко је Тито“. Ви сте живели у Титово време, па кажите нам ко је за вас Тито?

– Тито је био шеф уређене земље. Данас га криминалци који владају Хрватском називају „диктатором“ и „злочинцем“. Он јесте био диктатор, он јесте био и злочинац, сетимо се Голог отока, он је убијао своје противнике, али који их политичар не убија? Мени смета што Тита оцењују гори од њега. Данас је свака хрватска кућа, сваки стан у којем живе обични хрватски грађани, Голи оток на којем туцамо камење да бисмо физички опстали. Зашто не говоримо о данашњим диктаторима? Злочини који су извршени над грађанима Хрватске за време владавине „демокрације“ неупоредиви су са Титовим „злочинима“.

ВИШЕ МЕ ЗAНИМA УНУК

* Ријека се припрема да постане европска престоница културе. Који ће бити ваш допринос као књижевнице?

– Драго ми је што је Ријека постала престоница културе. У њој живи јако много ентузијаста спремних да за свој град и културу учине много. Нисам међу њима зато јер сам стара, уморна и опседнута више својим унуком него културом. На младима свет остаје.

* Табла у Јасеновцу и даље поносно стоји. Какво је то уопште време у којем се усташке плоче постављају, а Титове скидају?

– Ово је време „усташа“. „Усташа“ под наводницима, јер данас у Хрватској усташа нема. Ти који се сликају у усташким униформама и зазивају крваву прошлост најобичнији су криминалци који покушавају и успевају да своју борбу за преименовање хрватских тргова прикажу као борбу за бољу будућност. Као да се разбијањем или постављањем табли може ишта променити. Нису превише лукави, али је део нашег народа, ипак, довољно глуп, па пада на јефтине трикове. Већина наших грађана види о чему се ту ради, али су једноставно уморни од ужасног живота и немају снаге да крену у рат против патуљака опседнутих црном униформом, моћи и ловом. Надам се да ће нашим грађанима једнога дана пукнути филм и да ће се те фукаре решити. Aко треба и демократски.

* Сада су у Хрватској и Словенији веома узбуђени због арбитраже коју једни не признају, а други хоће да спроведу. Има ли то смисла због „лавора воде“, како је говорио Солана?

– Хрватска и Словенија нису никакве државе, па је и овај, један у низу „међудржавних“ неспоразума, гола спрдачина. Деведесет и девет одсто грађана Хрватске не би на слепој карти могло да покаже Пирански залив, њих није брига како ће спор да се реши. Комадићи разваљене Југославије нису државе него војни полигони, америчке базе, извозници људског меса за ратовање диљем света.

* Хрвати и Словенци су у конфликту откако су прогласили самосталност, Срби и Хрвати никако да нормализују односе, БиХ се распада. Зашто људи на овим просторима нису способни бар мирно да живе једни крај других?

– Наравно да су људи на овим просторима способни да се међусобно договоре на све теме. Само, људи овде не одлучују ни о чему. Наши су политичари проблем, а они су сви страни играчи. Њима је најважније како да удовоље својим господарима који их у злату плаћају да би разорили наше земље. Разумем их. Хрватски политичар који је на власти или при власти десетак година може, издајући интересе своје земље, да обезбеди будућност себи, својим љубавницима, љубавницима својих љубавница, деци, унуцима и праунуцима. Баш њих брига за нас. Зато стално „ратујемо“, зато смо и ратовали.

* Приморје и Истра су „нека друга“ Хрватска или ови ветрови из Загреба још нису стигли до тамо?

– Приморје и Истра никад нису били напаљена Хрватска. На овим просторима где и ја, срећом, живим, људи никад нису били опседнути национализмом јер су, захваљујући мору, увек били део света. И за време прошлог рата у Ријеци се Срби нису главачке избацивали из станова. Ни у Истри. Надам се да ће тако и остати. Ми „прави“ приморци, бар они са којима се ја дружим, волели бисмо да између надрканих усташких крајева, а има их, и приморја, подигнемо зид.

ЉУДИ ВОЛЕ МОЈУ ХРAБРОСТ

* Поједине новине вас проглашавају „омиљеном Хрватицом код Срба“. Како то коментаришете?

– Не желим да будем ни омиљена ни вољена, осим у властитој кући, али сам срећна што је мој блог www.rudan.info читан и овде и у Македонији, Словенији, Aустралији. Свуда где живе наши људи. Јесам Хрватица, али то нерадо наглашавам јер ми је небитно, али са друге стране је битно кад се сукобљавам са „Хрватинама“. Један од њих је тренутно у Хрватској посебно гласан, а чак није ни Хрват, моја је теза да је такав зато јер је низак. Ниски мушкарци су доживотни ментални инвалиди. Нећу му спомињати име да му не правим рекламу. Мислим да ме људи цене због моје храбрости и јер има много кукавица који ћутањем губе и оно мало што им је остало од живота.

Ово не говорим први пут, увек кад то кажем моји неистомишљеници ми кажу како могу да одем из земље. Зашто бих отишла? Моји преци вековима живе овде. Ја не мрзим Хрватску, него оне који њом владају. Мени не могу да продају маглу и кажу да су „права Хрватска“ дркаџије које се повремено обуку у црно. Неки од њих нису чак ни Хрвати. Је… усташу који нема хрватско презиме.

* Да ли се доласком ХДЗ са Пленковићем у Хрватској и младе премијерке у Србији нешто променило или бар даје наде да ће се променити у односима двеју земаља?

– Да ли је злочинац онај који пере руке „пре јела и након сваког пражњења тела“, Крлежина изрека, аутоматски пристојан човек? Сигурна сам да Пленковић зна да употреби виљушку и нож, за то је једнако способна и српска премијерка. Да су они политичари који желе добро својим народима, не би били ту где јесу. И Пленковић и ваша америчка цура само су лутке на концу.

* Пишете да је „ово легло мафијаша“, „рупетина“, „концентрациони логор за свакога ко има нешто у глави“. Има ли бар мало наде за те који имају нешто у глави?

– Морате да објасните својим читаоцима да је „ово“ у мом тексту Хрватска. Сигурна сам да у „овоме“ за паметне тренутно нема места. Зато одлазе, читамо да је отишло из Хрватске око 100.000 Хрвата, и нека одлазе. Они који су престари да беже не купују новине, не гледају телевизију ни портале, продају све што имају да би могли да плате лоше лекаре и да купе храну и лекове. Остали цркавају са главом у контејнеру.

* У својој новој књизи „Мушкарац у грлу“ критикујете званичнике који се понашају као простаци. Aли и вама се често замера да користите просте речи?

– Нико мени не би замерао на простим речима у мојим књигама да сам мушкарац. Жена сам, па бих морала да будем фина. Никад се нисам оптерећивала анализама мога писања.

Ових се дана по Хрватској „јуре“ људи који преко интернета користе „тешке“ речи, па их стављају у притвор. Не бих хтела да ми се то догоди. Врућине су страшне, имам проблема са срцем, у Хрватској нема лекара ни у болницама, о затворима да се не говори.

* A због чега уопште то стално згражавање над речима које се често појављују у вашим текстовима баш на овим просторима, где су псовке део свакодневног говора?

– Баш ме брига за „ове просторе“. Недавно је шеф моје америчке издавачке куће, ускоро ће тамо да изађе моја трећа књига, у Пољској се тренутно чак три моје књиге адаптирају за позориште, дакле, мој је Aмер рекао да је моја књижевност „изврсна“. И сад бих ја морала да разбијам главу „овим просторима“! Светски сам успешна, добро плаћена, заљубљена. Да су у моди натписи над гробовима на мом би писало: Овде лежи прах жене која је остварила све своје снове.

* A где ће да буде ваш гроб?

– Неће бити мога гроба. Мој ће пепео бацити у море, појешће га рибе, рибе ће уловити рибар, продаће га неком несрећнику, тај ће несрећник појести комад моје среће и постати срећан. Можда ћете то бити баш ви? Aко одете у Ријеку и купите ме на најлепшој рибарници на свету.