Прочитај ми чланак
Столар
(Поп-рок романса и балада; пева: Џоан Баез)
„Срешћемо се, срешћемо се, моја једина права љубави,
срешћемо се, срешћемо“, плакаше он.
„Тек што се вратих са сланог, сланог мора
све због твоје љубави .“
„Могао сам се скупо за краљевску ћерку оженити,
могла се за мене она удати.
Али ја сам одбацио круне од злата,
све због твоје љубави.“
„Па, ако си се могао скупо за краљевску ћерку оженити,
Сигурно си ти тај ко је крив,
Јер ја сам удата за столара,
и финим га младићем сматрам ја.“
„Ох, хоћеш ли напустити столара
и са мном поћи ти?
Одвешећу те где су поља зелене траве,
до обала сланог, сланог мора“.
„Па, ако бих требала напустити мог столара,
и поћи с тобом ја
Чиме би ме издржавао
и од сиромаштва ти сачувао?“
„Шест бродова, шест бродова на морској пучини,
још седам на сувом копну,
Стотину и десет храбрих морепловаца
биће под твојом командом.“
У наручје узе своје ситно чедо,
пољупца му даде три,
Рече „Остај овде са мојим столаром,
и буди му добро друштво ти.“
Потом се у своје богато рухо огрнуше,
рухо тако величанствено.
И док је напред она газила,
као блиставо злато изгледаше .
Па, не беху они на путу ни недеље две,
Знам да нису биле три.
Када ова лепа дама бризну у плач,
горко она плакаше тад.
„Ах, зашто плачеш, моја лепа дево, ти,
плачеш ли за складиштем злата свог?
Или за столаром својим плачеш ти,
кога више никада нећеш видети?“
„За столаром својим не плачем ја,
ни за њим, ни за складиштима злата.
Ја плачем због свог ситног чеда,
којег више нећу видети.“
Па, не прођоше ни месеца три,
Сигурна сам да не беше четврти
Наш отмени брод пропусти воду и потоне,
никада се више не диже он.
Једанпут се наш отмени брод окрете,
Два пута она се окрете,
Трипут се наш отмени окрете брод,
и на дно мора потоне .“
„Која брда, која брда су ова, моја љубави,
брда што се уздижу тако ведро и високо?“
„То су брда раја, моја љубави,
али не за оне какви смо ја и ти.“
„А која брда, која брда су ова, моја љубави,
брда тако ниска и мрачна?“
„То су брда пакла, моја љубави,
на која морамо отићи ја и ти.“
