Срећа
(Стихови: Десанка Максимовић; пева: Мира Васиљевић)

Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу
дан ми је кад његове се очи врате
и ноћ кад поново од мене оду.

Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.

Није ми жао што ће живота воде
однети и капљу мога живљења;
сад нека младост и све нека оде;
он је стао крај мене пун дивљења.

Ознаке: десанка максимовић, Мира Васиљевић, песма за лаку ноћ, романса, срећа, српска поезија