Прочитај ми чланак
О срећо,
(Стихови: Кармина Бурана; музика: Карл Орф)
О срећо,
као месец
стално се мењаш
увек јачаш
и без сјаја;
гнусан живот
сад надвладаш
и онда благост
као раскош бираш
оскудица
а и моћ
растопи их као лед.
Пропаст-грдна
и празна,
кружи као точак,
злонамеран си
благостање је узалудно
и стално слаби
потамњено
и затрто
а и ти ме мучиш;
сад кроз игру
своју изолираност враћам назад
к твојој подлости.
Пропаст је против мене
у здрављу
и врлини
оној лакој
и отежаној,
увек заробљена.
Тако овај час
без одлагања
ишчупај жице,
Све док пропаст
не нападне јаког човека,
плачите сви са мном!
O Fortuna
O Fortuna
velut luna
statu variabilis,
semper crescis
aut decrescis;
vita detestabilis
nunc obdurat
et tunc curat
ludo mentis aciem,
egestatem,
potestatem
dissolvit ut glaciem.
Sors immanis
et inanis,
rota tu volubilis,
status malus,
vana salus
semper dissolubilis,
obumbrata
et velata
michi quoque niteris;
nunc per ludum
dorsum nudum
fero tui sceleris.
Sors salutis
et virtutis
michi nunc contraria,
est affectus
et defectus
semper in angaria.
Hac in hora
sine mora
corde pulsum tangite;
quod per sortem
sternit fortem,
mecum omnes plangite!
Кармина Бурана, (лат. Carmina Burana, песме из Буре, по Bura sancti Benedicti, немачки Бенедиктбеуерн, место у Баварској) је рукописна збирка од преко две стотине песама с краја XII и почетка XIII века.
Фортуна
О Фортуна је спев Кармина Бурана, збирка латинских спевова написаних у раном 13. веку. Фортуна је била богиња среће у римској митологији. Њемачки композитор Карл Орф је одабрао 24 спева из те колекције и заједно их сврстао у једну између 1935. и 1936. године.
Садржи поезију путујућих студената и младих свештеника на каснолатинском, старофранцуском и средњевисоконемачком.
Важан је извор за изучавање европске световне поезије.
Откривена је 1803. у манастиру Бенедиктбеуерну, по коме је добила име.
Чува се у Минхену.
Песме се деле на три групе: морално-сатиричне, љубавне и винске, студентске песме; украшене су лепим иницијалима и минијатурама у осам боја.
Тематика песама је различита: љубав, природа,луталачки живот песника, мане вишег свештенства и кнежева.
Мешају се разни утицаји: Вергилија, Овидија, немачких и француских народних песама; смењују се лирски, епски и драмски елементи.
Уз известан број песама забележене су још неодгонетнуте неуме.
Неки њихови мотиви инспирисали су музичаре (Карл Орф, Кармина Бурана, сценска кантата, 1937.)
Извор: Википедија
