Грех
(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Владимир Ђорђевић Лаки)

Грешио сам много, а сад ми је жао
Што нисам још више и што нисам луђе
Јер само ће греси када будем пао
Бити моје дело – а све друго туђе.

Грешио сам много, учио да страдам
Летео сам изнад ваше мере строге
Живео сам грешно, још ћу, ја се надам
Својим дивним грехом да усрећим многе.

Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
Грешио и за све вас који нисте смели
И сад део греха мог нико од вас неће
A не бих га дао – ни кад бисте хтели.

Oznake: Vladimir Đorđević Laki, greh, Duško Trifunović, pesma za laku noć, romansa, srpska poezija