Гледам бајну зору
(Староградска народна романса: певају: дует Ђурић – Руњајић)
Гледам бајну зору,
како дивно сја,
без драгана свога,
сад остајем ја.
Ти одлазиш тамо,
у далеки крај,
у далеке зоре,
и у туђ завичај.
И поздрав ми шаљеш,
буди ми верна,
а када се вратим,
бићеш ми жена.