Посланик Државне Думе РФ Елена Драпеко која је написала предговор овом издању, одржала је промоцију нове књиге у Москви. 

 

«За нас је од изузетног значаја напор који су учинили пријатељи из Белорусије на информисању и осликавању са објективне стране догађаја који су се десили током специјалне војне операције у Новоросији, рекла је она и додала: Ми смо безгранично захвални Републици Белорусији и њеном председнику Александру Лукашенку за то што је током свих година конфликта, почев од 2014. године, чинио напоре да пронађе платформу за преговоре». 

 

Елена Драпеко каже да је исту књигу презентовала у ДНР-у и Запорошкој области. «Њима је то веома важно. За њих је важно да схвате да је за леђима Нових региона наша држава и да иза њих стојимо ми, Русија, са њеном интелектуалном снагом, војном моћи, али и наша браћа из Белоруије» — тврди Драпенкова. 

 

Током промоције коаутор књиге Григориј Азарјонак говорио је о својим путовањима, сусретима и разговорима од којих је и направљена књига: «Књига је оно што смо видели и осетили. Најтрагичније је губити људе и писати о онима којих више нема. Познавао сам Дарју Дугину и Владлена Татарског. Ови губици су најтежи и они су описани у књизи. Али има и светлих, ма колико било чудо и смешних детаља, војници то знају. И о томе смо писали у товој књизи, зато треба да је читате» — каже Азарјонак. 

 

Сергеј Луша сматра да је књига веома емотивна јер сваки акутор свако из ове велике екипе аутора се нашао под мецима, свако пише истину и оно што се догађа у СВО, пишу како се наши људи боре против нацизма, за нашу будућност и како се бране границе Савезне државе. 

 

«Многи Белоруси после 24. фебруара 2022. године више не доживљавају реалност као раније. Најважније је што смо заједно, што смо јединствени и што сви дају свој допринос. Када је Белорусија 2020. године била пред страшним изазовом — покушајем државног удара, Русија је била поред и понудила своје раме. Зато ни ми нисмо могли да гледамо са стране» — закључује Сергеј Луша. 

 

Вадим Гигин се промоцији прикључио путем видео линка из Минска. Он се захвалио организаторима што су књугу приказали руском читаоцу. 

 

«Увек смо тежили у својим путовањима на Донбас да помогнемо људима. И информациона подршка је помоћ. Она омогућује да схватимо шта се догађа. Знате, много је разних шпекулација, стереотипа, противречности, гласина, свосмисла који се чују. Али када се нађете у епицентру догађаја, када људе лично видиш оне који су своју судбину везали за ту земљу, онда почнеш да разумеш суштину ствари» — рекао је Гигин. 

 

Ксенија Лебедева је описала једно своје путовање на Донбас и када је добила потребу да говори истину о догађајима у зони СВО. 

 

«Случајно смо упали у размену ватре у једном од делова Доњецка, а људи су тада већ осам година живели на тај начин. Деца су расла, деца која нису видела нормалан живот. За њих је то била свакодневица — када излазите, обазирете се, гледате у небо, под ноге да случајно не нагазите на мину Лепесток. Са таквим смо се емоцијама вратили у Белорусију». 

 

Лебедева је истакла да је након покретања специјалне војне операције она била између Русије и Украјине и видела огромну количину информативних лажи. Зато је донела одлуку да обиђе Донбас и из прве руке каже аудиторијуму који јој верује. 

 

«Ова књига је за наук и нашим Белорусима да схвате чему може да доведе игра и друговање са Западом. Ми добро знамо да ми нисмо пријатељи Западу и сви покушаји да се зближимо могу бити схваћени као жеља да нас зближе са непријатељем који ће нас искористити» — уверена је Ксенија Лебедева.