Pročitaj mi članak

Svetlana Bojković: Premijerka laže, nije sve u Nedeljicama prodato

0

Naša vlast je brže-bolje uradila izmene Zakona o eksproprijaciji kojim se nešto proglašava za javno dobro. Vlast javnim dobrom, i javnim interesom vidi uništavanje prirode i život na značajnom delu naše teritorije, koja hrani veliki deo Srbije, kaže za Nova.rs glumica Svetlana Bojković koja je sa svojim kolegama posetila lozničko selo u kojem se planira otvaranje rudnika jadarita.

– Било је велико узбуђење отићи у Горње Недељице и видети оно што смо видели. Најпре смо отишли код људи који су најтврђе језгро становништва и који уопште не желе да продају своја имања, њиве, куће… Знате, они су људи који се баве пољопривредом, пчеларством, сточарством. То је веома плодоносан крај, што се тиче хране, за велики део Србије. Јако плодно земљиште! Све што се планирало у договорима за тај рудник наслања се и на мачванску долину – утисци су Светлане Бојковић, која је са колегама у недељу дочекана у парохијској сали горњонедељичке цркве, да би их све потом представници Удружења грађана „Не дамо Јадар“ одвели у обилазак терена на којима су вршена истраживања и где је планирана депонија рудника „Рио Тинта“.

Тек када је са својим колегама стигла тамо, схватила је о коликом се простору, заправо, ради:

– Тај простор који смо обишли нико из наше Владе, па ни председник, који је био тамо само дан пре нас, није отишао да погледа. Једно је кад вам неко прича колико је то хектара, али тек када га видите својим очима, схватите колики је то простор. Ми смо, између осталог, видели и тај простор од 50 хектара, где се планира то јаловиште, што „у преводу“ значи отровна депонија. Оно би требало да належе на земљу. А та је земља влажна, и отрови би пролазили кроз поре и улазили у подземне воде, па онда у реке. С једне стране је река Коренита, а с друге Јадарит. И тако, путем речног слива све би одлазило у Дрину, па у Саву… То би био потпуно девастиран простор – сматра драмска уметница.

Апелује на све да погледају снимке простора на којима су се раније у свету налазили рудници „Рио Тинта“. За оне који нису, подсећа:

– То изгледа као предео на Марсу. Ту нема живог бића, ни травке, ни птице, а наравно нема ни људи!

Отишавши у Горњу Недељицу са својим колегама, од Горице Поповић, Весне Чипчић и Тихомира Станића, до Аните Манчић и Бојана Димитријевића, уверила се да нека земља у том крају јесте продата, али…

– Премијерка тврди да је продато све, што није тачно. То је обмана, лаж! Упознали смо неке људе који јесу продали своју земљу, али су се покајали. У том делу је било јако много људи који су били гласачи СНС-а, али сад, када се све ово покренуло, многи од њих су се поколебали. Међутим, то је, ипак, један мали део који је продат у односу на потребе „Рио Тинта“. Људи с којима смо ми комуницирали, одлучни су у томе да не продају своја имања и земљу. Наравно да су сви кренули да дижу глас против „Рио Тинта“, али врхунац, због којег су и кренули сви ови протести, десио се због измена и допуна Закона о експропријацији. Тај закон је ригорозан и практично значи приморано исељавање становништва. Тај предлог закона је само још више разгорео тај бунт који већ дуго тиња у нама.

Нити једна фирма, била она домаћа или страна, не може ни по коју цену, како наглашава Бојковићева, да исели неког са свог огњишта.

– И зато је наша власт брже-боље урадила измене Закона о експропријацији којим се нешто проглашава за јавно добро. Власт јавним добром, и јавним интересом види уништавање природе и живот на једном великом и врло значајном делу наше територије, која храни не само тај локалитет, већ велики део Србије!

Глумица је, боравећи у том лозничком крају, приметила колико је тамошње становништво било радосно што је двадесетак драмских уметника дошло да им пружи подршку.

– Веома им је то значило, а и ми смо задовољни што смо били. Имамо утисак да смо учинили добро и хумано дело, онолико колико је до нас. Али, ово није крај. Ми ћемо наставити да одлазимо тамо. Договорили смо се да играмо и представе у њиховој школи, наравно бесплатно, да им дигнемо морал, па и на тај начин подржимо! Ти људи су јако чврсти и одлучни. И неће се дати! Наравно да ће тим људима и убудуће значити наша подршка. А и нама то значи, јер морамо сви заједно да се боримо против овог зла које је навалило – закључује Светлана Бојковић.