Прочитај ми чланак

Све најлепше је бесплатно, зато је и укинуто

0

nebojsa glogovac

Шекспирово дело „Сан летње ноћи”, називано чудом композиције, поново ће заживети у Позоришту „Бошко Буха”, у режији Ђурђе Тешић. Због реновирања матичног здања, представа ће бити премијерно изведена 5. и 6. новембра на сцени театра „Бојан Ступица” Југословенског драмског позоришта. Брижљиво одабрану глумачку екипу предводи гост – глумац Небојша Глоговац који тумачи лик Оберона. Дело је превео Велимир Живојиновић, драматург је Милена Деполо, сценограф Зорана Петров, костимограф Јелисавета Татић Чутурило.

Шекспирове јунаке тумачиће и Андријана Оливерић, Дејан Дедић, Немања Оливерић, Иван Михаиловић, Урош Јовчић, Јована Стојиљковић, Јелисавета Караџић, Дејан Луткић, Драга Ћирић, Бранислав Платиша, Владимир Тешовић, Владан Дујовић, Стефан Бундало, Александар Милковић, Бора Ненић, Теодора Живановић.

Колико је, заправо, неопходна инспиративна размена уметничке енергије?

Апсолутно је важна. То је основ, плодно тле за развијање маште, за надградњу целе приче и за игру која би нас оплеменила, покренула. Мислим да је важно и да глумци на сцени буду задовољни, заиграни, да их прича коју раде мотивише и радује. Комад „Сан летње ноћи” је права прилика за то. Посвећен је игри, илузији, машти, вилинском свету, томе што је неограничено у машти, у смислу: како ћемо и куда ћемо.

„Сан летње ноћи” прича о тешкоћама љубави, романтичним невољама, осећањима… Зашто нам је ова Шекспирова „мала драма као рођена за смех” данас потребна?

Тема нашег рада и представе јесу промене и простори слободе, разлика између уштогљеног, рекло би се овог нашег света који робује правилима и који чак и саму љубав спутава одређеним законима. У односу на тај простор јавља се шума, која је имагинарно поље маште, где је све дозвољено и посвећено радости и лепоти. Шума, односно, вилински свет, јесте простор људске глади за било којом врстом слободе. Лепо је видети на сцени да је то могуће, да је то дозвољено, да је то нека земља наше носталгије, да је представимо на што лепши начин.

Ваш Оберон, краљ вила и вилењака,није спутан емоцијама. Колико је деликатно тумачити га?

Потребно је, ипак, негде га уобличити, дати му смернице, а то што је вилењак и што може све је заправо отежавајућа околност за игру. Ако се изгубимо у том свету, онда немамо ништа јер не знамо ко је и шта је. У сваком случају је занимљиво за размаштавање. Оберон је заправо пола лика, друга половина је Пук који све то завршава, који је његов највештији помоћник и шегрт. Без њега би све то било мање забавно и Дејан Дедић га дивно тумачи, са толико енергије, са безброј маштовитих решења да је то невероватно. Он је заправо извор добрих идеја.

Колико је вама лично лик Оберона донео радости и лепоте сценске игре?

Уживамо у растерећености, слатком утиску о тој моћи да је Оберон чаробан и да може све. Самим тим прича добија и на лакоћи, са друге стране Шекспирови јунаци упадају у проблеме и неразрешиве ситуације које дешифрују чаробним моћима. Ту се подиже велика бука, а у ствари је све то игра. И тај бес и проблеми су игра, као антипод ономе чему ћемо се радовати мало касније. Они траже проблем, праве проблем да би им било забавно. И све подлеже забави на први поглед, а испод тога је замешатељство љубави. Шта љубав чини од човека? Како људи који се заљубе упадају у то љубавно магновење, како губе свој идентитет и како се претачу једни у друге… „Сан летње ноћи”је заправо прича о љубави.

Колико нам је представа о љубави данас потребна. Да ли смо заборавили да волимо?

Нажалост, да. Мислим да су људи љубав, слободу и те појмове пребацили на куповну моћ, да је слобода да можеш да купиш било шта када одеш у неку продавницу. Што имаш велики избор и понуду робе да можеш да пазариш. Тај избор да можемо купити све је замена за слободу, или што можемо да одемо на интернет и да нам се учини да је цео свет у том малом екрану. То је постало симбол слободе. Права слобода за којом људска душа жуди је заборављена и негде скрајнута, затрпана комерцијализацијом и токовима новца. Подразумева се да сви морају пуно да раде, да сви морају да буду јако, јако здрави, да добро једу. У ствари све то је неизводљиво у једном дану за човека, али то је императив овог времена који потискује праве ствари у запећак: љубав, слободу, храброст, емпатију. Све најлепше је бесплатно, зато је и укинуто.

Оберон је, чини се, потпуно различит од јунака које су вам до сада редитељи поверавали?

Ретко сам тумачио такве јунаке истина, мада жудим за њима. Велико задовољство и радост ми, у овом случају, причињавају ови млади људи са којима играм. Предивни су, талентовани, вредни, духовити, своји. Професори су их добро спремили за оно што их чека. То видим по њиховој снази, вољи и љубави коју посвећују овом послу. Дижу ме, инспиришу и уживање ми је чак и да их само гледам.

(Политика)