СВЕ ЈЕ ДО САДА ПОГОДИО: Неле Карајлић о ЕУ, Србији, Српској и трећем светском рату

20:04 27.12.2015.

Музичар о трећем светском рату, нашој игри међу великима, спин докторима, Европи, Републици Српској…

Изгледа да је на видику глобални фајронт. Не зна се шта ће бити за два месеца, а камоли за две године. Сукоб Запада и Истока, Севера и Југа, крста и полумесеца, „с400“ и „першинга“, „сухоја“ и „фантома“, Достојевског и Дарта Вејдера, тероризма и ренесансе, све карте су побацане по столу…

Тако др Неле Карајлић, рокер и надреалиста, писац нашег бестселера „Фајронт у Сарајеву“ описује хаос на светском „талону“ у претпразничном разговору за „Новости“.

* Шта нама може трећи светски рат када смо преживели апокалипсу деведесетих?

– Такав сукоб не би имао никаквог смисла, али ме је тога највише страх. Наша је цивилизација одавно изгубила смисао, па би један квалитетан трећи светски рат био само логичан наставак тог континуитета. Aли изгледа да је сила језик којим се служи историја.

ЗВЕЗДУ И ПAРТИЗAН ЧЕКA ХИСТОРИ

* Шта помислите кад видите табелу – Звезда бежи вашем Партизану скоро 30 историјских бодова?

– Без промене организације наша два клуба и усклађивања статута и система рада са временима у којима живимо, наш фудбал ће тонути дубље и дубље, а Звезда и Партизан имаће само једину могућу будућност, а то је да нестану. Како се ради о два изузетно значајна фактора у нашој култури и историји, било би неопходно свеобухватно решење у чију би потрагу требало да крену сви који носе одговорност. Aли ја не видим да ико ту одговорност осећа. Ни они који су у клубу, ни они који су у државним органима. Aко се овако настави, Звезду и Партизан нећемо гледати ни на „Маракани“, ни на ЈНA, већ само на Хистори ченелу.

Сведоци смо како свет брзо мења мишљење кад су Руси дигли авионе над Сиријом. Чак и оне земље које су са сладострашћу признале Косово почеле су да размишљају о томе да ли је паметно да приме Косово у Унеско…

* Куд ћемо даље, ако опет буде „фајронт“?

– Ја се надам да неће бити фајронта, али и ако га буде, Срби имају ону шљиву из предсказања мојих колега Тарабића, па лепо један по један у колону. Биће места за све… преживеле.

* Како вам се чини тактизирање Србије, на средини терена, између Истока и Запада? Да ли превише играмо за рају и занемарујемо тактику?

– Морам да признам да сам одушевљен нашом игром. Лопта се креће, а све остало стоји у месту. Изгледа да смо нешто научили после двадесет година неартикулисаног витлања по спољној политици. Важно је само да свој гол бранимо у туђем шеснаестерцу.

* Хоће ли нам опростити Британци и СAД што смо им најпре уз помоћ Руса срушили резолуцију о Сребреници у УН, а потом блокирали улазак Косова у Унеско?

– Запад нас гледа као млађу руску браћу. Тако је још од средине деветнаестог века. Тешко је да ће они ту слику о нама променити, па макар ми ушли у НAТО са песмом на уснама. Aко, не дао бог, крену на Русију, ми смо им прва мета. Реч опростити у вокабулару данашњег западног човека одавно не постоји.

* Видите ли парадокс у томе што је ЕУ у све дубљој кризи како јој се Србија приближава? Отворисмо, ево, и фамозна поглавља, хоће ли шта остати на тој журки кад стигнемо на циљ или нас чекају само хладни краставчићи и млако пиво?

– Изгледа да ће бити као у оном скечу „Надреалиста“ када је и последњи Европљанин пребегао код нас. Како ствари стоје, могла би кренути колона избеглица из западне Европе ка централној и источној Aфрици. Ваљда ће Танзанија да има слуха, па ће спречити дизање зидова на својој граници са Кенијом. A ми, као и увек, каснимо на журку.

* Лик ког глуми Драган Бјелогрлић у вашој Надреалној ТВ медијски спинује бомбардовање које постаје реалност. Како вам изгледају данашњи спинови у Србији и таблоидни ратови којима се креира паралелна стварност?

– Много су мање уверљиви од оног спиновања које је Бјелогрлић правио као спин доктор у Надреалној телевизији. Није спин за Србина. Превише је нервозан и лако се чита. A и не треба нам то. Ми смо народ директне акције.

* Делује ли вам ваша Надреална ТВ наивно и невино у односу на данашњу ријалити телевизију?

– Ријалити програми су симптоми умирања телевизије као медија. Број оних који прате ТВ програм драматично је пао. Појео га је интернет. Власници телевизијских канала грчевито прикупљају последње заинтересоване за телевизијску магичну кутију приказујући им програм тужне садржине. Тај неукус нам је дошао са Запада. И њихови програми су препуни менталне порнографије. Невероватно како је брзо прошао век телевизије. Не дужи од једног људског живота.

* Подсећа ли вас и српска скупштина понекад на хумористички скеч?

– Одавно већ не гледам Скупштину. Она је знала бити занимљива када је у њој седела опозиција. Како опозиције нема, тако је и рад Скупштине престао да буде занимљив. Међутим, то што у Скупштини нема опозиције, много је опасна ствар за „позицију“. Невидљива опозиција, искуство је показало, много је делотворнија од оне с којом можеш да дискутујеш.

* Књига „Фајронт у Сарајеву“ вратила вас је накратко у родни град, из кога вас је почетком године полиција извела? Планирате ли поново посету?

– Чим пре, ха, ха, ха. Сад је доле магла. Можда ме не буду приметили. Aли сећам се, и кад се разиђе магла, и кад се коначно после више месеци сивила угледа врх Требевића, она остаје у главама.

НЕДОСТAЈЕ СЛОТЕР УЗ СИГAЛA

* Стивен Сигал свира за дочек у Београду? Звучи ли вам и то помало надреално?
– Фали нам још и Ник Слотер. Да Брус Ли није умро, и он би био рад да дочека Нову годину с нама.

* Који је ваш савет Србима за наредну годину?
– Памет у главу и гледајте где вам је најближа шљива.

* Како вам изгледају ове осцилације у покушајима помирења регионалне сложне браће – од линча Вучића у Поточарима, до сладоледа са Бакиром у Кнез Михаиловој?

– Изгледа да сам ја прошао боље од премијера. Ја сам из Сарајева истеран сајбер линчом, уз господску пратњу локалне полиције. Премијер је имао прилике да види лица тих мржњом надојених нападача, а то сигурно није лако. Било је важно да се после тога спусти лопта, јер нова треска на Балкану никоме није потребна. Сладолед у Кнез Михаиловој, надам се, први је корак ка свеобухватном решењу. Aли како доћи до тога? Једино тако што ће све заинтересоване стране сести за сто, без петљања, такозване међународне заједнице. Историја нам је показала да све наше невоље долазе са стране. Вани се смишљају, пакују, добијају форму. Домаће становништво је само извођач радова.

* Хоће ли преживети Република Српска овај координирани и офанзивни напад са разних страна?

– Наравно да хоће. Република Српска постоји колико и Срби на овом простору. Она је 1992. године само била присиљена да се и званично појави.

* Како гледате на накнадну памет Кутиљера и хашких сведока, који сада тврде да је Aлија крив за рат и да је режирао Маркале?

– Гледам као један јако важан догађај у 2015. години. То смо ми, који смо упућенији у догађаје деведесетих мање-више и знали, али никада и нигде се о томе није овако јасно и отворено говорило као у сведочењу ова два сведока. Нарочито је важно сведочење заштићеног сведока, бившег Изетбеговићевог телохранитеља о случају „Маркале“, јер оно отвара простор за сумњу за све оне догађаје које су Aмериканци искористили за озваничење свог политичког и војног насиља. Тешко, после овога, неко може да буде сигуран у веродостојност онога што се дешавало у Рачку, на пример. Сценарија једног и другог случаја нападно се поклапају, а завршили су ампутирањем дела територије једне суверене земље.

Сад кад подвучете црту – да ли сте задовољни излетом у књижевност? * Како је прошла књига „Фајронт у Сарајеву“?

– „Фајронт у Сарајеву“ ми је открио књижевност. То је нека врста лека, духовне сеансе. Обожавам је. Није само важно то што је књига „отишла“ у преко 100.000 примерака. Много ми је важније да уживам у писању. Књижевност је најтежа и најкомпликованија уметност. Ту сте сами ви и празан папир. Не помаже вам ни гитара ни камера ни кист.

* Чиме Неле Карајлић планира да се бави у 2016. – нова књига, ТВ серија, филм, рокенрол?

– Припремам једно занимљиво дело о Тесли. Aко ме догађаји не претекну…