Прочитај ми чланакПредседник Матице српске проф. др Драган Станић: Креатори криза раде све да "пусте крв" између Београда и Подгорице. Сви полажемо нови косовски завет и боримо се за опстанак нашег народа.
Морамо знати да данас сви полажемо нови косовски завет и да траје борба која се изводи на мноштву места: и на Косову и Метохији, и у Црној Гори, и у Хрватској, и у Босни и Херцеговини, и на свим местима где је опстанак Срба елементарно угрожен. И треба да знамо да полагањем новог косовског завета преузимамо на себе обавезу не само јунаштва, него још и више чојства, те да изградња моралног обрасца усклађеног са духом епохе у којој живимо, остаје наша трајна обавеза.
Ово у интервјуу, за „Новости“, поручује проф. др Драган Станић, председник Матице српске и наш уважени песник познат под псеудонимом Иван Негришорац.
* Назире ли се већ сада ко је међу нама вера, а ко невера?
– Не зна се у овом тренутку „ко је вјера, а ко је невјера“, али се зна да тај испит ми данас полажемо, а резултати ће се објавити кад за то дође време.
* Сваке године у Новом Саду одржавају се Дани културе Срба са КиМ, али опоран укус у устима оставља чињеница да веома мали број Новосађана прати ту манифестацију…
– Матичин Косовско метохијски одбор, на челу са председницом проф. др Валентином Питулић, ради заиста изванредно. Идеја је да културом покажемо да границе у данашњем свету не смеју бити препрека елементарној комуникацији и да је Косово наше све док га носимо у срцу. Уз то, желимо примером да покажемо како би сваки пунолетни Србин сваке године требало бар једном да оде на Косово и да тамо види неку од културних драгоцености, и да својим сународницима каже неку реч охрабрења, да им покаже да они на том великом стратишту нису сами.
* У времену глобалног поништавања идентитета малих нација, Матица успева да пригрли сународнике широм света.
– Наш је задатак да оне најкреативније и најактивније делатнике широм света држимо унутар нашег комуникационог система и да проток свих информација тече несметано. Нажалост, велики број драгоцених људи је отишао, али ми њих не смемо изгубити: својим радом они треба непрестано да буду присутни међу нама.
* Каква осећања у вама изазивају нови предизборни насртаји на ћирилицу у Хрватској?
– Ништа „природније“ него да се тако нешто дешава у Хрватској јер је тамо културални, па чак и егзистенцијални, етнички и геноцидни рат против Срба још од шездесетих година 19. века добијао на замаху, да би кулминацију доживео у 20. веку. Хрватски националистички програм је на тај начин више-мање решио питање Срба у Хрватској, а то је успео јер ми, Срби, нисмо знали да му се на озбиљан, интелектуално и политички утемељен начин, супротставимо. Ово махнитање против ћирилице само је знак да Хрвати не желе да се суоче са сопственим злочином, а у томе, наравно, имају тиху подршку западних центара моћи. Ми Срби морамо добро владати језиком западних култура и пронаћи начин да се заштитимо тамо где за тако нешто још има наде.
У ПУНОМ ЗАМАХУ
Матица српска, која је обележила 183. рођендан, у последње време има велико разумевање државних органа. – Матица је у пуном замаху и правој обнови, а захваљујући системској помоћи државе, креативни потенцијали наше установе постају све видљивији и дају значајне резултате. При том не мислим само на идентитетске пројекте као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Атлас насеља и слично, него и читав низ подухвата нашег представљања међународној јавности и сарадње с другим културама.
* Осим Срба и ћириличког писма, на удару власти у Црној Гори је и СПЦ. Има ли рационалног објашњења за ту паничну потребу да се Црна Гора потпуно обесрби?
– Има, дакако. Режим у Црној Гори се определио за угледање на хрватски политички и државотворни модел, па је однос према самим Црногорцима и према свим преосталим Србима дошао до најапсурднијих облика аутошовинизма, какав се у свету не може пронаћи. Мотив постоји у чињеници да је релативно лако наћи међународне спонзоре за тако нешто, те да се из тога може извући несумњива материјална корист, укључујући и извесне опроштајнице грехова којима се тргује као и сваком другом робом.
* Какав исход очекујете?
– Можемо очекивати да се креатори криза у свету неће смирити док не пусте крв између Србије и Црне Горе, а тиме би се уништила свака идеја о могућем јединству српског народа. Наша шанса да се спасемо од страдања и да достојанствено, као победници, изађемо из ових искушења, јесте у томе да културом, памећу и моралним врлинама обеснажимо све покушаје да нас дискредитују и елиминишу из круга озбиљних и јаких саговорника. О проблемима који нам се отварају у Црној Гори писао сам годинама, а сада ти текстови, сакупљени у књизи „Истрага предака“, наилазе на сјајан одјек у културној јавности. То ме, дакако, радује, али би ме још више радовало кад бисмо као народ и култура пронашли формулу за наше спасавање од погубних искушења нашег доба.
* Учествовали сте у настајању Декларације за очување српског културног идентитета. Има ли позитивних ефеката?
– Најважнији ефекат тиче се представе о томе да се питање српске културе, али и целог српског народа, мора решавати као једно целовито питање. Не сме се дозволити разбијање српског културног простора и изоловање појединих његових делова. Притом ми, Срби, треба да будемо и останемо најмиротворнији народ у региону, али да не запуштамо питања која нас муче.
Управо истицање континуитета, како просторних, тако и временских, јесте једна од основних врлина ове Стратегије. На том темељу би требало поново да утврдимо самопоштовање, а пре тога знање о ширини и богатству наше културе.
* Има ли овај документ снагу да промени свест о нама самима јер део друштва упорно омаловажава све српске националне вредности?
– Омаловажавање које помињете долази, с једне стране, од непознавања ствари, али, с друге стране, и од системских удара укорењених у империјално-колонијалистичкој идеологији великих западних сила. Култура тих западних земаља покушава да се избори с тим страшним наслеђем, па развија разне облике постколонијалног дискурса. Такве мисаоне токове треба добро да познајемо и да их креативно користимо, па и да изградимо тип интелектуалца који уме да изађе на црту оваквим изазовима.
* Како објаснити чињеницу да закон о службеној употреби језика и заштити ћирилице толико дуго чами у нечијој фиоци?
– То је само један од сигнала како се не сналазимо добро у специфичним околностима културалних ратова. Питање језика су неки наши језикозналци ваљано отворили, али чак и у самој струци не постоје пуна сагласност и јасан став. У таквим околностима, озбиљне политичке консеквенце нису изведене, па је природно да се политичка сфера устеже од таквих потеза као што је доношење нових закона. Времена за одлагање, међутим, нема, па би нам се свако оклевање могло обити о главу. А решење је пре свега у сагледавању европских искустава, а то значи да нема потребе да у том домену измишљамо топлу воду.
ЗАВРШАВАМ НОВУ КЊИГУ ПЕСАМА
* Имате ли ових дана времена за поезију?
– Поезија не тражи сагласност, она безусловно захтева одређени начин живота, па песник, ако је то у души, нема могућности избора: мора да пристане на те захтеве и мора да подлегне унутарњим притисцима који раде у њему. Ја тако живим од раног гимназијског периода: нисам се још опаметио и ништа ту не бих мењао. Управо ових дана, усред разних и захтевних послова, завршавам нову књигу песама која је настајала последњих 15-20 година, а сада се коначно заокружује. То ме истински обасјава изнутра, па ме та енергија, попут сунца, буди свакога јутра ојачаним и увереним да и свој последњи час треба на овакав начин да дочекам.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
