Стогодишњица Првог светског рата је прошла, али је утисак да се Србија није одбранила од ревизије. Чак су се и међу Србима појавили гласови који подржавају ревизију, и зато је неопходно непрестано понављати одговор на битно питање: Шта је смисао Принципове жртве?
Да ли смо заборавили да је Принцип био страствени књигољубац, те да у његовој визији борба за слободу је била борба и за интелектуално достојанство? Да ли смо заборавили, у времену новог срозавања српског школства, да је необразованост становништва била кључ аустроугарског механизма колонијалне управе у Босни и Херцеговини?
Аустријском жандару Хутнеру, на питање: „Шта ћеш сад, када је Србија прегажена?“, Гаврило Принцип је одговорио: „Србија може бити прегажена, али не може бити побеђена!“ Ове речи не би могао да изговори да није својим слободарским образовањем, у коме су удела имали и Дисова поезија и народна епика, био сигуран у историјско послање српског народа на Балкану.
Послушајмо, стога, шта је изговорено на трибини „Смисао Принципове жртве“, одржане 18. јуна у Парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду. Говорили су:
– Зоран Павловић, историчар;
– Никола Маринковић, извршни уредник ИК Catena mundi, приређивач књиге „Дај нам Боже муниције“;
– Бошко Обрадовић, главни уредник ИК Catena mundi и приређивач књиге Ратка Парежанина „Гаврило Принцип у Београду“.
РАТКО ПАРЕЖАНИН: ГАВРИЛО ПРИНЦИП У БЕОГРАДУ (МЕМОАРИ ЈЕДНОГ МЛАДОБОСАНЦА)