Прочитај ми чланак

ШТА ЈЕ БИЛО КАД ЈЕ МИЋКО ЉУБИЧИЋ ушао у народ обучен као Тито?

0

Деведесетих година дошао је филм "Тито, по други пут међу Србима" Желимира Жилника. Драгољуб Љубичић Мићко је обучен као Тито ушао у народ. О овој епизоди своје каријере Мићко Љубичић је причао у интервјуу за Недељник.

„Била је сјајна та Жилникова идеја, да изађем као Тито на улице Београда и да „маршалском“ појавом испровоцирам пролазнике на разговор, па да тако сазнамо како им је без Тита и да ли би волели да им се он, односно у конкретном случају ја, вратимо. Наравно да су костим и имитација ту одиграли битну улогу, јер је све било истовремено и убедљиво и надреално, а на моменте је досезало неочекивану озбиљност и дубину.

Foto: Screenshot, Youtube

Реакције народа су биле такве какве смо могли само да пожелимо јер су сви одреаговали на Тита, иако су препознали Мићка и видели камеру. Једноставно, пристали су на игру, што је и била поента. Ушао сам у комуникацију са пролазницима на неколико прометних пунктова, као што су Главна железничка станица, Кнез Михаилова улица, Војни музеј на Калемегдану, и успевао да их наведем да ми одговоре на два-три питања, као у анкети. На крају смо добили много више од анкете, јер је то што смо направили имало елементе много чега: била је то и социолошка студија, и уметнички експеримент, и ријалити пре ријалитија, и улична позоришна представа, и филм… Није ни чудо што је изазвало много интересовања, не само код нас него и напољу, јер је идеја била свима разумљива.

Пошто је Жилник светски признат аутор, наредних година се тај филм нашао на програму многих телевизија, од Немачке до Јапана и од Шпаније до Бразила. Никад ни пре ни после нисам дао више интервјуа за стране новине. Били су ту, између осталих, и Wасхингтон Пост, и ЛА Тимес, и Цхристиан Сциенце Монитор. Чак је и сад већ покојни, велики редитељ и уметник Душан Макавејев две године касније преко Жилника питао мене да снимимо исту такву Титову шетњу и причу с пролазницима, само у Сарајеву! То је било неколико месеци после потписивања Дејтонског споразума, а Сарајево је тих година било у жижи светске јавности. Макавејеву се јако допала једноставност идеје и то како смо је Жилник, Миша Милошевић и ја реализовали. Међутим, нисмо то урадили из техничких разлога. Био је август, ја сам с неком већом екипом путовао у Азију, што није могло да се одложи, а Макавејев је могао само тада, због својих обавеза. Дакле, није било изводљиво, тако да се Тито није по други пут вратио међу Босанце. Штета, јер би комбинација Тита, Сарајева и Макавејева сигурно одјекнула још више и још јаче.

А што се привођења тиче, то је тачно. Додуше, нисмо приведени сви, већ само Жилник и Миша Милошевић, који је био сниматељ. Мене ваљда нису одвели само зато што сам био у Титовој униформи и у Титовом лику. Можда је неко проценио да би сутра могао да осване наслов у неким новинама: „ТИТО УХАПШЕН НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ“, а у поднаслову: „Јосип Броз више од сат времена у маршалској униформи запиткивао окупљене грађане, цимао ракију из флаше коју су му донела двојица Рома с хармоником, а потом са свима њима певао песме о себи и играо козарачко коло“.

Е, али зато су Жилника и Мишу испитивали брат брату пола сата у оближњој полицијској станици, највише о томе зашто праве неред окупљајући народ око тог неког „високог официра“. То је била формулација командира станице. Није ниједног тренутка споменуо Тита, а Жилник се, навикнут на такве ситуације, забављао држећи их све у неизвесности да ли је у питању глумац или право војно лице. Пустили су их уз наредбу да се склонимо одатле и да више не реметимо ред и мир. Отишли смо без задржавања, јер смо већ имали сав потребан снимљен материјал на бета касети, коју ми је иначе Миша тутнуо у руку пре него што су их привели. У камеру је за сваки случај кришом ставио другу, празну, ако би неком пало на памет да касету покуша да задржи као доказни материјал. Све у свему, незабораван доживљај, по коме би се малтене могао снимити посебан филм, или бар мејкинг оф“, испричао је Мићко Љубичић.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!