Прочитај ми чланак
Вера Матовић каже да се жестоко изнервира сваки пут кад неко увреди српског сељака и када реч „сељак“ користи у погрдном смислу. Ових дана са супругом Рацом крстари Србијом својим кампером, пева по селима на свакојаким весељима и ужива дружећи се са људима са села.
Изнервира је кад неко увреди српског сељака: Вера Матовић
– Пре неколико дана чујем једног студента из околине Сомбора како је оплео по сељацима. Питају га новинари да ли му се више свиђа Егзит или Сабор у Гучи, а он каже да не воли Сабор у Гучи јер је сељачки! Јој, што ме је то заболело. Да је могао да ме чује рекла бих му: „Будало једна, па сељак те храни!“ Не могу то да поднесем. Сељак је за мене светиња. Полудим кад неко пљује по сељаку. Па одакле хлеб, пшеница, млеко, сир, кајмак, све што једемо? Да није можда са калдрме? Него, данас се све толико покондирило, завладало неко чудно и тужно помодарство, па се многи села и сељака стиде. Па сви смо ми са села потекли. За мене је сељак – господин човек!
Неки се смеју певачима који певају по селима?
Ужива и кад вози
Ко вози вашег кампера кад путујете?
– Ја! Мој Раца седне крај мене, па каже: „Јаој, Верка, срамота ме је што ти возиш, а не ја.“ А ја му одговорим: „Ма ћути и уживај, кад можеш.“ Уживам и кад возим. Некако ми је лако. Ето, данас смо били на Копаонику, било нам је хладно па смо решили да променимо планину и дошли на Златибор! Једва чекам да сване, па да кренемо да џогирамо. Некад сам говорила да за то немам времена, а сад имам времена за све. Научила сам да се фантастично организујем, па све стижем и све могу. Имам неку луду снагу.
– Нигде није лепше него певати по селима! Уђем међу тај народ, осетим његов дух, осетим радост, изворну лепоту, бистрину. Па нико није бистрији од правог српског сељака. Чик, пробај да га превариш! Пре два дана сам певала у једном селу крај Бруса, на фудбалском турниру. Јој, те лепоте, тог уживања! Дошли људи из свих околних села, колона возила као на граници на изласку из земље!
Давно нисам осетила такву еуфорију. Можете мислити, певала сам уз ватромет. Кажу да је то у том крају било незапамћено весеље. Пре тога сам певала на једном весељу извиђача. Обожавам извиђаче, мој супруг Раца је некад био извиђач. Ма има ме на све стране!
Ваш колега Ера каже да се вас двоје разбијате од посла по Србији, да бакшиш само пљушти. Ко добија већи бакшиш, он или ви?
– Јој, пустите тај бакшиш, шта сте навалили са њим? Као да је то важно. Како нико не потенцира причу о бакшишу код конобара, него се то гледа као нормална ствар? Што Ера није одговорио на то питање, кад је већ заподенуо разговор на ту тему? Истина је да нас двоје имамо много посла, деценијама смо познати као добри забављачи, па нас људи свуда зову као добар тандем.
Како бакшиш није важан?
– Ма наравно да је важан, шалила сам се. Важан је јер од тог бакшиша музичари плаћају певача! Ако певамо, па публику не погодимо у срца, ништа нисмо урадили. Ником није добро, нити се публика забавила и уживала, нити ми ишта можемо да зарадимо. А ако људе погодимо у душу, ако им је лепо, ако се веселе, биће и бакшиша. Није бакшиш нешто што ми трпамо у своје џепове. Бакшиш иде музичарима, а онда они од тога плаћају нас. Значи, свима нам је у интересу да се боримо да радимо што боље. А кад певам за фиксни хонорар, бакшиш иде музичарима. Према томе, уопште није важно ко је добио више бакшиша.
Ради и по кући
Многи кажу да преживљавате другу младост и физички и музички!
– Јесте, многи ми кажу да изгледам боље него пре 20-30 година. А што се посла тиче, већ сам вам рекла да нема где ме нема. Ето, радим и не могу да прекинем. Неке позиве чак морам и да одбијем. Увек сам се трудила да будем актуелна и никад нисам била лења. Никада никога нисам оптерећивала, ни у породици, ни у послу. Сама возим, никога не малтретирам ни да ме вози.
Некад певам до пет ујутру, а онда седнем за волан и кренем кући. Мој супруг Раца често због мене премире од страха. Зове ме у један по поноћи, па на сваких сат времена, да види где сам, а ја се не јављам јер певам! Он се забрине, помисли да нисам завршила у неком јарку. Знам, није му лако, брине о мени као о детету. А ја дођем кући, уморна од пута, па навалим да радим по кући као да сам се тек пробудила.
(Вести он лајн)
