Pročitaj mi članak

Sahranjen Marko Živić: Ispraćen uz „Jeleni umiru sami“

0

Glumac Marko Živić sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu. Sahranjen je na novoj parceli u neposrednoj blizini Aleje zaslužnih građana.

Опело је почело у 14 часова испред цркве на Новом гробљу, а по завршетку породица, пријатељи и колеге су пошли ка глумчевој вечној кући.

Сестра Марка Живића Невена је после оца и мајке, сада остала и без јединог брата. Огромна је туга на београдском гробљу.

Глумац је испраћен уз његову омиљену песму „Јелени умиру сами“ Последње игре лептира, а колеге су му у ковчег положиле костим из представе.

Драган Бјелогрлић је на сахрану дошао са сином и положио венац од белих ружа. Он је одржао потресан опроштајни говор.

„Одлазе људи. Све нас је мање који се препознајемо. Све нас је мање који се волимо. Умиру јелени. Шта радити кад оде човек који оде са душом давно рањене срне. Како рећи збогом широком осмеху и врцаве радости која нас је опчињавала. Он је хтео само да сакрије свој тужан поглед и рањивост. Ја сад треба да се опростим од тебе Марко. Морам да кажем да ти негде идеш, а да те ми више нећемо срести и загрлити. Како се то ради? Које су то речи? Најрађе бих да ти покажем колико сам те волео. Нисам сигуран да сам ти то показао кад је било време. То ме сада боли, али верујем да си ти то знао и осећао. Више од 15 година смо се преко 200 пута опраштали на сцени. Обојица смо плакали сваки пут. Мартини је у представи ‘Лет изнад кукавичјег гнезда’ давао ташну Мекмарфију да га не остави. Ту ташну си ми поклонио за 50. рођендан. Хтео бих да ти сад дам ту ташну да не идеш. Волео бих да ти је дам. Знам да је то немогуће. Даћу ти је једног дана. Јелени умири сами као и рањене срце. Ти Марко остајеш у срцима људи који су имали среће да те упознају и зато ће прича о Крушевачком Петру Пану са Црвеног крста дуго живети. Добри мој Марко, Мартини мој, путуј с топлим осмехом и само теби знаном тугом. Нама остаје да те волимо и чувамо сећање на тебе. Нека ти је вечна слава и хвала“, рекао је Драган Бјелогрлић потресним гласом.

Са белом ружом у руци, глумца је испратила бивша супруга водитељка Наташа Павловић. Видно потрешена, емоције није задржавала. Они су били у браку четири године.

У тужној поворци су биле и колеге Гордан Кичић, Слободан Боба Нинковић, Сергеј Трифуновић, Срђан Тимаров, Андрија Кузмановић, Марко Радоњић, Андрија Милошевић, Драган Маринковић Маца, Александар Срећковић Кубура, уредница РТС-а Оливера Ковачевић, редитељ Радош Бајић, музичар Нигор Лазић, бивши ватерполиста Данило Икодиновић…

Браћа Војин и Бојан Ћетковић су дошли да одају почаст и опросте се од великог пријатеља са којим су друговали у родном Крушевцу и самом позоришту.

Био је и председник Скупштине Србије Ивица Дачић.

Пре сахране, одржана је комеморација прваку Београдског драмског позоришта управо на том месту, а много колега и пријатеља одало је и тамо почаст покојном глумцу.

– Ми смо Марку костим из представе ‘Лет изнад кукавичјег гнезда’ положили у његов сандук. 27. и 28. августа Марко је одиграо своје последње две представе, наравно ‘Лет изнад кукавичјег гнезда’ у великом стилу пред хиљаду људи, овацијама је поздрављена представа као и он због те улоге коју је маестрално играо – рекао је Југ Радивојевић на комеморацији.

Марко Живић преминуо је 14. октобра у КБЦ „Драгиша Мишовић“ после тронедељне бробе са коронавирусом.

Да подсетимо, Марко Живић је рођен 4. априла 1972. године у Крушевцу, а иза себе је оставио сестру Невену и сестричину.

Завршио је Академију примењених уметности у Новом Саду у класи професора Радета Марковића. Велику популарност стекао је како у позоришту, тако и на филму. Памтићемо га по улогама у серијама и филмовима „Хотел са 7 звездица“, „Љубав, навика, паника“, „Позориште у кући“, „Премијер“, „Монтевидео Бог те видео“, „Сенке над Балканом“, „Жигосани у рекету“., „Читуља за Ескобара“.

Глумац је говорио да је Београд његов дом, а да је његова кућа – Крушевац.