Прочитај ми чланакОтвара се изложба "Мој крај, замишљен и нежан..." из фондова државног музејског комплекса Сергеј Јесењин, село Константиново у Рјазанској области у уторак, 10. октобра, у 18:00 у Галерији Руског дома.
„Мој крај замишљен и нежан“
Сергеј Јесењин – значајна фигура Сребрног века руске књижевности, геније читаве епохе. Велики број књижевника је још за живота песника истицало да је име Јесењина „било истовремено и општим и симболичким не само за руску културу, већ и за руску историју“. У јавној свести био је лирски песник, кога су волели милиони, и чија поезија није остављала равнодушним многе. Задивљујуће је да стваралаштво Јесењина, као одраз душе руског човека, који је живео у епохи преломној за његову земљу, када је било најважније сачувати везу са сопственим коренима и духовном културом, нашло на одјек у срцима поштовалаца поезије у другим земљама. За живота Јесењин је преведен на више од 10 страних језика, а данас на више од 150 језика народа света.
Сећање на рјазањског песника брижљиво чува Државни музејски комплекс Сергеја Јесењина, који се налази у родном месту песника – у селу Константинову у Рјазанској области. На данашњи дан, један је од највећих научних и меморијалних музејских комплекса у Русији и представља систем музејских експозиција, и заједно са другим историјским споменицима чини целовито меморијално пространство.
Срце музејског комплекса Сергеја Јесењина чини Родна кућа родитеља песника, која се налази у самом центру села Константиново, преко пута Цркве Казанске Мајке Божије. У потпуности реконструисан изглед, враћа нас на почетак ХХ века, у време када је песник често бивао у родном дому. У центру села налази се једина реконструисана Земска основа школа у Русији. Ову школу је похађао Сергеј Јесењин од 1904. до 1909. године.
Изложба говори о улози земских школа у образовању и васпитању сеоске деце, а између осталих и о будућем песнику. Недалеко од куће и земске школе налази се чувени „Дом са мезанином“, имовина властелинке Л.И. Кашине. Поводом 100-годишњице Сергеја Јесењина отворен је Музеј поеме «Ана Снегина», који говори о животу властелинке и њених гостију, међу којима је била и Ана Снегина, о настанку истоимене поеме и њеној главној јунакињи, чији се лик везује за име Л.И.Кашине. У згради научно-културног центра налази се експозиција Књижевног музеја, која пружа посетиоцима могућност да прелистају странице уметничке биографије песника.
Године 2010. реконструисан је Дом свештеника И.Ј.Смирнова и организована је поставка «Песник и пастир» која говори о младости, и почетку стваралачке каријере песника, као и о великој улози свештеника у зразвоју личности песника. На 90 км од Константинова налази се градић Спас Клепики, у њему здање са почека ХХ века Учитељске школе. Музејска експозиција у школи коју је 1912. године завршио Јесењин, говори о високом моралу руског учитеља, и о настанку прве необјављене збирке стихова.
Данас је Музеј Јесењина најпосећенији књижевни музеј у земљи са око 400 000 гостију годишње.
У Музеју се одржавају научне конференције: Међународни научни симпозијум «Сергеј Јесењин: Личност. Стваралаштво. Епоха», конференција «Очување културног и природног наслеђа: савремени проблеми и начини решавања», различити фестивали и конкурси: Регионални фестивал савремене ликовне уметности «Мој крај, замишљен и нежан…», Дечји јесењински музичко-поетски такмичарски фестивал «Јесење шапуће лишће…», Омладински позоришни фестивал «Тај лик се још није угасио у мени…».
Фонд Музеја се непрекидно попуњава оригиналним предметима јесењинског наслеђа: књиге, рукописи, документа, ствари – сви ти предмети чине меморијални фонд, која осликава личност песника. Данас у колекцији музеја има више од 30 000 предмета.
Експозиција изложбе «Мој крај, замишљен и нежан…», посвећена је животу и стваралаштву великог руског песника, и формирана је на такав начин да посетиоцу покаже љубав Сергеја Јесењина према Отаџбини, али и да у исто време покаже блискост његовог стваралаштва сваком поклонику поезије независно од времена у коме живи и националне припадности. Графике В.А. Шестакова и С.А. Јепифанова, које су постале део изложбе, представљају родни крај песника и илуструју његове стихове. Изложени су и портрети песника рад сликара С.Ф. Јакушевског, Л.И. Шарлемања, Ј.П. Лаврентјева. Има и слика на којима је приказана родна кућа песника.
Непоновљив колорит дају предмети из родитељског дома песника: пешкир, кошуље, вретено, глиненеа посуда. Посебну пажњу привлаче наочаре мајке песниак Татјане Јесењине. Лик песника могуће је приближити и кроз личне ствари – прслук, мастионицу и перо.
Изложбу допуњавају фотографије песника почевши од 1909. до 1925. године. Посебну пажњу привлаче издања за живота Сергеја Јесењина, међу којима су «Персијски мотиви» (1925. г., М. ), «Изабрани стихови» (1925. г. М.), «Пугачов» (1922. г., П.).
Поред књига биће представљени рукописи песника посвећени родном крају. Сергеј Јесењин је дубоко веровао и говорио да за песника не постоји ништа држае од Отаџбинеи зато је љубав према Отаџбини и свом народу била основа његовог стваралаштва. Управо захваљујући овоме, поезија Јесњеина се подударила са осећањима других песника, који су по духу блиску руској кутури. Још 1920. год. српски песник Љубомир Мицић објављује одличне преводе стихова, који одмах налазе пут до читалаца. И данас, стваралаштво Јесењина, савремени аутори преводе на српски језик.
И као што рече савремени словенски песник и преводилац стихова Јесењина Р. Бородулин: «…Јесењин је, најпризнатији и највољенији песник словенског света. Он је дубоко руски, што значи, исконско словенски».
