РУСИ И СРБИ СУ БРАЋА: Романове и Србију је немогуће одвојити

Оливера Икодиновић

10:59 08.05.2019.

У амбасади Србије у Москви одржана је изложба „Романови: царско служење", посвећена породици последњег руског цара Николаја Другог. Изложба фотографија је уприличена поводом стогодишњице трагичног страдања царске породице Романов.

Амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић је подсетио да су династија Романов и цар Николај Други блиско везани са историјом Србије и историјом Срба и да их је „готово немогуће одвојити“. Како је рекао, за нешто више од три стотине година владања Русијом Романови су много пута доказали свој пријатељски и братски однос према Србији и српском народу.

„Треба се само сетити Нове Србије и Славеносрбије у царској Русији, данашњој Украјини; треба се сетити многих познатих српских породица које су долазиле у Русију за време Романових, од грофа Саве Владиславића Рагузинског преко породице Милорадовић до познатих српских научника Атанасија Стојковића, Григорија Трлајића и других; па, током 19. века сетити се улоге Русије у ослобођењу и уједињењу српског народа. Нема готово ниједног српског манастира или српске цркве у Србији и другим српским земљама у којима се не налазе неки предмети, одежде, сасуде, иконе или књиге из царске Русије“, рекао је Терзић.

Амбасадор је истакао да је личност Николаја Другога посебно занимљива, јер је он у најтежим тренуцима, на почетку Првог светског рата, рекао да ће штити достојанство Србије и српског народа.

„Позната је његова велика улога у прихватању и пребацивању српске армије са јадранске обале на острво Крф и вероватно није чудо што с правом амбасада Србије у Москви организује ову изложбу посвећену породици Николаја Другог, човека који је на неки начин жртвовао своју династију и себе за спас Русије, како се веровало, у тренутку када се од њега тражило да се одрекне царског престола“, навео је амбасадор.

Истовремено са овом изложбом амбасада организује и изложбу поводом 140 година отварања посланства Кнежевине Србије у Руској империји.

„То је било одмах после стицања независности, руска престоница је била у Санкт Петербургу и ту се мењали посланици, почевши од првог посланика Милосава Протића, преко генерала Саве Грујића, Николе Пашића, који је кратко такође био посланик у Санкт Петербургу, чувеног научника Стојана Новаковића до последњег српског посланика у Царској Русији Мирослава Спалајковића. Тако смо на неки начин сјединили обе изложбе, а једну и другу изложбу повезује династија Романов — Александар Други, Александар Трећи и наравно, Николај Други Романов“, рекао је Терзић.

Амбасадор је подсетио и да постоје династичке, сродничке везе између династије Романов и династије Карађорђевића.

„Јелена, ћерка Краља Петра Карађорђевића, била је удата за Јована Романова, сина великог кнеза Константина Констатиновича. Моја колегиница, историчарка Галина Шевцова написала је врло лепу књигу: „Црвени макови за кнегињу“, која говори о биографији Јелене Карађорђевић и о томе колико је она на најлепши начин спајала Србију и Русију, српски и руски народ и колико се жртвовала за Србију у Санкт Петербургу, и за време балканских ратова и за време Првог светског рата“, закључио је амбасадор.

Изложбу на којој су приказане фотографије из личних архива царске породице приредио је сабрат московског Сретењског манастира, јеромонах Игњатије (Шестаков), који је упозорио да се у савременом друштву, када се хришћанске вредности систематски уништавају, породица налази на удару. Пример цара Николаја Другог и његове породице је, како је истакао, персонификација праве хришћанске породице.

Отац Игњатије је говорио о личности и историјској улози цара Николаја и напоменуо да је Београд једини град који има улицу, а и споменик подигнут Николају Романову у центру града.

Према његовим речима, циљ изложбе је да се посебно омладини приближи историја руске царске породице и њеног страдања.

© Sputnik / Оливера Икодиновић
Међу гостима су били и генерал Божидар Делић, генерал Мирослав Лазовић, пуковник Золтан Дани и адвокат Горан Петронијевић

Изложба је приказана у неколико десетина градова широм света, од Србије и Русије до Канаде, а очекује се да ће у скорије време бити организована и у Бечу.

Отварању изложбе су присуствовали професори са МГИМО универзитета и са Академије народне привреде при председнику Русије, као и бројни српски и руски студенти и представници српске дијаспоре.