Прочитај ми чланакСрпски снајпериста и руски херој, капетан Армије Новоросије у Доњецку Дејан Берић, озбиљно прети да помрачи славу славног Василија Зајцова, хероја Стаљинградске битке. На Међународном филмском фестивалу у Санта Барбари, у најстаријем калифонијском театру (Лоберо, основаном 1873), одржана је светска премијера целовечерњег докуметарца "Рат снајпера", а њујоршка редитељка Оља Шехтер главну улогу доделила је Дејану.
Још се не зна ко ће добити главну награду за играни филм, иако се највеће шансе дају Кристоферу Нолану за светски хит „Денкерк“. Али исто тако „Рат снајпера“ важи за фаворита у документарном програму, појачан музиком џез легенде Билија Мартина. Овај филм прошлог месеца је већ добио Лондонску независну награду у документарној категорији за јануар.
Уцењена глава
Рон Коп, предавач њујоршке филмске академије у честитки Олги Шехтер написао је да је та награда потпуно заслужена.
– Ризичан, авантуристички, храбар и важан филмски рад. Уверен сам да је ова награда само почетак – истакао је Коп.
Ипак, америчка публика и жири тешко ће прогутати оно што је филмом испричала Олга Шехтер. Јер, она је искрено и без улепшавања пренела животне и антиамеричке политичке ставова Дејана Берића, чија би глава за украјинске снајперисте била најдрагоценији плен и донела им награду од 50.000 долара.
Али, многи су то већ покушали, а Олга је приказала интимни портрет и поштено и непристрасно истражила фасцинантну природу снајперисте: „Да ли је он човек у потрази за својом сврхом, или жртва историјских околности, или криминалац, терориста, убица…“
Анђео чувар
Нестварни кадрови злочиначки разрушених градова и села Донбаса болно одударају од информација које публици сервирају амерички медији. Приповетку с Дејаном Берићем Олга Шехтер почела је на Саур Могили, невеликој, али доминантно важној узвисини коју је њих 17 бранило од крупних јединица кијевског режима у августу 2014.
– Овде се десио рат између Америке и Русије – уверено говори Берић Олги док је камера прикована на споменике, гранатама разрушена камена лица црвеноармејаца, хероја Другог светског рата, јер ту су се огорчене борбе водиле и 1943.
Олга Шехтер је камером осведочила и народ Донбаса с руским заставама, како у огромној колони пролази улицама Доњецка на национални празник. С врха солитера, као анђели чувари, о њима брину снајперисти.
„Мора да буде мртав 100 одсто!“
Олга је филм радила од 2015. године, по мразу и жеги, на првој линији и у позадини.
Забележила је и Дејанове разговоре са сељацима крај лимене капије коју су гелери претворили у сито. И поломљене прозоре прекривене најлоном у заснеженом граду. И гробље бранилаца Донбаса. У кадру крстаче свеже, над хумкама фотографије младих људи. Донбас је крај рудара и индустријских радника.
– Ти знаш да у свету има људи који те гледају као фашисту – пита Олга.
– На мене – широко отворених очију питањем одговара Дејан: – Не знам.
Али, борци Армије Новоросије Дејана гледају другим очима. Пред камером трком и без сумње испуњавају његова наређења.
Примирје по споразуму из Минска на снази је од јануара 2015. Али од тада траје сурови рат у неколико километара широком појасу ничије земље. То је рат заседа, извиђачких група и – снајпериста.
– Граница између војника и убице је веома танка – говори Дејан Олги Шехтер док се смењују кадрови.
Пред камером прште меци гелери и руше се зидови. А онда се Дејан насмејан игра с донбаским сирочићима, а много им је помоћи из Србије проследио. Храну, одећу, новац… Шаљу Срби, искусили су већ каква је то мука.
Па опет сурова стварност. Дејан пред стројем прима орден Светог Георгија. Озбиљно лице надвија се над војном картом, а оловка уцртава позицију: „Он мора да буде стопроцентно убијен, тај снајпериста.“
И руски снајперисти полазе за Дејаном, маскирани у степу, у шуме, у целе жбунове. С платна се пролама пуцањ. Баш као што је народни херој Василиј Зајцов подучавао саборце у Стаљинграду: „Један метак и одлазиш.“ Тако је потрошио 225 метака.
Истина у лице Запада
Берић каже да се изненадио када је видео колико је филм сурово реалистичан.
– Ово је први пут да западни свет на тако значајном фестивалу чује истину. У филму се пресецају мој живот овде, прва линија, животи и приче становништва о злочинима Украјинаца. Говорио сам колико је НАТО терористичка организација, а САД највећа злочиначка држава. Олга је приредила неколико затворених пројекција филмским радницима и богаташима у Америци које баш брига шта се и где дешава у свету. И такви људи су се замислили после филма – пренео је Берић.
Он објашњава да ће се Олгин филм наћи у конкуренцији за Оскар ако освоји неку фестивалску награду и нада се да ће тако свет најзад добити прилику да разуме Србе и њихову борбу и на Донбасу.
Мук бораца
Дејан и његови саборци погледали су филм на предпремијери у Доњецку.
– То су све прекаљени борци и људи који су прошли много тога. Када се филм завршио и упалило светло сви су и даље минутима седели и ћутали пре него што се проломио аплауз – прича Дејан.
