Прочитај ми чланакДобитник је прве награде за слику Академије ликовних уметности у Београду 1964., шведске Државне награде за уметност 1978., награде Савета за културу града Стокхолма 1979, Златне медаље "за посебну активност на пољу уметности" од италијанске Академије за уметност, књижевност и науку 1979. године.
Ликовни уметник Лазар Димитријевић преминуо је у 86. години, а његов лик и дело су могли да упознају и читаоци Србин.инфо кроз интервјуе „Како сам од УДБЕ емигрирао у Шведску“ и „Живот између два света“, које је водио академски сликар Зоран Чалија Чарли.
Свестрани уметник Димитријевић рођен је у Прилепу 1935. године, а од окупације 41. године живео у Београду. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности 1964.године.
После специјалистичких студија на београдској Академији, наставио је постдипломске студије на Краљевској академији за лепе уметности у Стокхолму од 1965. до 1968. године, на којој је и дипломирао.
Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1964., Удружења ликовних уметника Шведске (КРО) од 1965., Удружења ликовних уметника Велике Британије од 1998., као и Удружења књижевника Шведске од 1982. године. Почасни члан италијанске Академије за уметност, књижевност и науку (Acadenia Italia delle Arte, delle Lettere e delle Scienze) од 1978.
Од 1966. године имао је 27 самосталних изложби у угледним галеријама у Стокхолму, Лондону, Њујорку, Београду, као и знатан број групних излагања у реномираним галеријама и музејима.
Репрезентован у књизи L’Art International / PatricSermandiras, Париз, 1978-79, (у којој су презентовани и Coignard, Buffet, Papart, Владимир Величковић и др.)
Осим сликарства, бавио се и музиком и књижевношћу. Компоновао је и изводио на класичној гитари музику за документарне филмове, као и рецитал на гитари на шведском радију и телевизији.
Публиковао је и две збирке поезије „Грлате самоће“ и „Сен неман“ (Стокхолм, 1982.) и два романа „Стокхолмски празник лета“ (Стокхолм, 1994.) и „Стокхолмске кантате“ (Београд, 2007.). Као српски уметник је заступљен у шведској антологији поезије.
Шведска телевизија снимила је једносатни филмски портрет о његовом сликарском, музичком и литерарном деловању (Арлекин на Хеморгему 1983.), као и документарни филм (Моја слика Шведске, 1979.).
Као слободан уметник живео је и делао у Стокхолму од 1965. до 1986. године, радећи и као професор на Академији за уметност и музику при Стокхолмском универзитету.
Од 1996. живео у Есексу покрај Лондона, а од 2003. године у Београду.
