Прочитај ми чланакГлумац Дејан Матић преминуо је у 61. години, потврђено је порталу Нова.рс из Београдског драмског позоришта.
Драмски уметник рођен је у Београду 24. фебруара 1963. године. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1990. године у класи Миленка Маричића. Глумачку каријеру почео је у позоришту Атеље 212. Играо је и у Југословенском драмском позоришту, позоришту Пуж, као и у малом позоришту „Душко Радовић“ где је био стални члан ансамбла од 1993. до 1997. године. Са Драганом Јовановићем и Радетом Марковићем 1991. године оснива позоришну трупу Т. Кугуар, а 1996. године и рок састав Вис Тхе Кугуарс с којим наступа у Звездара театру. Ауторски пројекти ове трупе – „Смешна страна историје“ и „Смешна страна музике“ култни су били наслови за неколико генерација, а представе су игране на карту више и у земљи и иностранству све до 2006. године.
Стални члан ансамбла Београдског драмског позоришта постао је 1997. године.
Био је, подсећају из БДП-а, врстан комичар бастеркитоновског типа, подједнако изражајан и у драмским улогама. И Дејан Матић одиграо је више од педесет улога у театрима, а епизоде које је остварио на филму и телевизији обележио је незаборавни шарм.
На сцени је дебитовао у комаду „Под Прешерновом бистом“, а играо је у представама какве су биле „Борис Годунов“, „Очеви и оци“, „Хајде да се играмо“, „Ваљевска болница“, „Хамлет“, „Смешна страна историје“, „Родољупци“, „Амадеус“, „Лет изнад кукавичијег гнезда“, „Фалсификатор“, „Анђели у Америци“, „Кад су цветале тикве“… Играо је и на телевизији и на филму, а остварио је роле у насловима: „Заборављени“, „Шта радиш вечерас“, „Ми нисмо анђели“, „Ни на небу ни на земљи“, „Убиство с предумишљајем“, „Вуковар – једна прича“, „На терапији“, „Мој рођак са села“…
Овенчан је током каријере с неколико признања. Међу њима су: Награда „Сестре Јанковић“ Факултета драмских уметности, Награда жирија Фестића, па Међународног фестивала подводног филма.
Био је личност широких интересовања, па тако 1997. године Дејан Матић почиње да се бави роњењем, подводном фотографијом и едукацијом, а 2006. постаје инструктор роњења у најзначајнијим светским асоцијацијама.
Пре десетак година доживео је тежак мождани удар.
