Прочитај ми чланак

ПОЗНАТИ ГАЛЕРИСТА вратио се у завичај и саградио музеј са експонатима старим хиљаду година

0

Milivoj-Bata-KlepićПодлокањ је рај за младе уметнике и екологе.

На позив Миливоја Бате Клепића удружење „Зелена комуна“ посетило је место Подлокањ на северу Баната надомак тромеђе Србије, Мађарске и Румуније. До села Подлокањ стиже се преко Новог Кнежевца и Банатског Аранђеловца или из правца Кикинде.

Наш домаћин Миливоје Клепић је познати галерста, колекционар и трговац уметнинама. Рођен је у селу Подлокањ, али је дуго времена провео у Београду где се школовао и основао породицу. Стекао је диплому дефектолога али га је интересовање одвело на другу страну, тако да је постао врсни колекционар и галериста.

Бата је из Подлокања отишао као млад, али је последњих година све више присутан у селу у коме је купио и уредио неколико објеката и на тај начин је селу дао нови сјај. Купио је дванеаст оронулих кућа које је претворио у неколико галерија. У селу захваљујући њему готова да и нема оронулих кућа, а од некадашњег Дома културе направио је Музеј. Бата каже да му очи боду напуштене рушевине и да жели да село изгледа лепо, као уметнички пејзаж.

Зашто сте одлучили да се вратите животу на селу?

Клепићи су увек једном ногом стајали у завичају и никада нису мислили да је срећа негде другде. Поштујем завичај и зато никада нисам суштински отишао из њега, а сада му се враћам.

Шта вас је инспирисало да од Подлокања направите центар културе?

Љубав према завичају. Као мали сам прочитао Иву Андрића и у његовом делу сам прочитао да човек не дугује никоме ништа, само завичају. То ми се од малена урезало у главу. Желео сам да овде направим Музеј савремене уметности, који ће бити доступан свим ствараоцима и љубитељима уметности. Уверен сам да би Подлокањ могао постати познат уметничким круговима и постати значајна еколошка оаза и туристичка дестинација.

Реците нам нешто више о изложби у Музеју?

Музеј има око 220 квадратних метара простора у два нивоа. У доњем делу изложена је завидна колекција наивних икона, највише са простора Баната. У својој колекцији поседујем преко 120 икона од чега је двадесет посто икона на стаклу које су старе два века. Један од најзначајних аутора икона је Свиленгаћа или Слиленгаћин из Мокрина. На спрату су изложене неке од слика из моје колекције међу којима се налазе дела најпознатијих уметника модерне наиве (Брут арт) Секулића, Фејеша, Босиља итд. Поред слика посетиоци могу видети повећу колекцију грнчарије старе по неколико хиљада година. Испред музеје налази се неколико скулптура, а план ми је да у следећих пар година читаву улицу украсим скулптурама различитих уметника.

За кога правите овај еколошки уметнички рај на северу Баната?

Уметност је сав мој живот. Посебно је важна за младе људе којима је треба приближити на класичан и модеран начин. Тешко ми пада када видим да су сви наши музеји затворени. Да ли неко уопште мисли на све те младе људе и ђаке који би требало негде да виде оригинале, да се негде сретну са ремек делима?! Оно што се налази у селу Подлокањ нема у Београду, Новом Саду, Суботици и другим градовима.

Који су ваши будући планови?

Моја највећа жеља је да место Подлокањ са Музејем и свим објектима које сам направио и претворио у галерије и смештајне јединице заживи. Волео бих да моју поставку скулптура и слика посете галеристи и остали људи блиски свету уметности, да млади уметници излажу овде своја дела, да овде буде место сусрета уметника и еколога из три суседне државе и целог света. Суштина је да дођу уметници и да овде раде. Имаће све услове за рад и међусобну комуникацију. Могу да примим 20 – 30 људи који имају све услове да вајају, сликају, обликују. Овде ће имати најбоље услове да стварају а могу да дођу кад хоће и да остану колико хоће. Врата су отворена свима не само за посетиоце, љубитеље уметности и учеснике ликовних колоније, него и за колекционаре, критичаре и оне који желе нешто да науче, јер имам велико искуство.

Миливоје Бата Клепић уложио је много труда, времена и новца да би Подлокањ претворио у центар културе и значајну туристичку дестинацију. Овом помало несхваћеном уметнику недостаје финансијска подршка општине и разумевање грађана. Потребни су му волонтери, неко ко би после њега наставио да одржава и унапређује овај уметнички комплекс који би због свог положаја, на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније, могао да постане важан уметнички и еколошки центар у Европи.

(Јелена Јовановић – Зелена комуна, Србин.инфо)