Прочитај ми чланакСиндикат запослених Полиције, позива Председника, Премијера и Владу Републике Србије, Министра културе и све надлежне институције да се одустане од приказивања српског филма „Терет“ на 71. филмском фестивалу у Кану.
Поводом одлуке Министарства културе да једини српски филм на 71.филмском фестивалу у Кану буде филм „Терет“, који приказује наводне српске злочине над Албанцима и превоз наводних лешева Албанаца, руководство синдиката апелује на све субјекте у Републици Србији да Србија са наведеним филмом не учествује на фестивалу.
Синдикат Запослених Полиције наводи да приказивање овог филма на фестивалу само може нанети штету Србији, српском народу, војницима, полицајцима и свим учесницима рата који су херојски бранили своју земљу.
Руководство синдиката напомиње да су Србија и српски народ довољно доживела неправедних понижења, те да приказивање овог филма, о наводним и измишљеним хладњачама, само ће донети још већу штету и понижење, не само за Србију, већ и за целокупни српски народ, као и за све учеснике рата и хероје који су свој живот дали за отаџбину и свој народ.
Синдикат Запослених Полиције још једном позива све надлежне у Републици Србији да хитно донесе одлуку да се српски филм „Терет“ не приказује на 71.филмском фестивалу у Кану из разлога што смо довољно годинама неоправдано
понижавани од многих страних, нама не наклоњених држава, које су и окупирали нашу јужну српску покрајину, Косово и Метохију.
Какав терет носи „Терет”
У Кану ће бити приказан филм српског редитеља Огњена Главонића чија би тематика могла да има политичку импликацију. – Остварење снимљено уз подршку Филмског центра Србије.
Сад смо видели како се албански лешеви транспортују хладњачама – о српским ћемо други пут. Ово је један од типичних коментара корисника друштвених мрежа, на којима се већ оцењује филм „Терет”, који ће представљати Србију на 71. филмском фестивалу у Кану. Иако га је у Србији видела тек неколицина, оно што је објављено о његовом садржају било је довољно да крене полемика – за сада на друштвеним мрежама, али нема сумње да ће се тек распламсати и да ће је преузети и класични медији.
Као што практично нема сумње да ће играни првенац сценаристе и редитеља Огњена Главонића, једини филм са простора бивше Југославије ове године у Кану, добити политичку конотацију и бити стављен у контекст актуелних преговора Београда и Приштине. Сигурно ће изазвати нова питања о кривици и жртвама из наше блиске прошлости, као што ће самом полемиком, која излази из оквира уметничких кругова, стећи већу гледаност.
Главонићев дугометражни играни филм прати причу Владе, возача камиона, у току НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Док пролази кроз непознате пределе, окружен последицама рата, Влада не зна и не жели да зна шта је то што превози, али тај товар временом постаје његов терет. Главну улогу тумачи хрватски глумац Леон Лучев. Филм је реализован уз подршку Филмског центра Србије, Секретаријата за културу и јавно информисање Аутономне Покрајине Војводине, француског државног фонда ЦНЦ, европског фонда за копродукције Еуримагес, Хрватског Аудиовизуалног центра, фонда Висионс Суд Ест, Хуберт Балс Фонда фестивала у Ротердаму и Доха филм института.
Снимљен је, дакле, и уз подршку новца из буџета Републике Србије, која је оснивач Филмског центра Србије (ФЦС), а нешто је добио и из војвођанске касе. Да ли ће због тога у случају филма „Терет”, бити потегнуто и питање сукоба интереса? На питање новинара „Политике” да ли Министарство културе безрезервно подржава овакве пројекте, упућени смо на ФЦС, односно на комисију која је одабрала филмове које ваља подржати. Филмски центар расписује конкурсе, а комисија одлучује који ће филм бити подржан.
У образложењу петочлане комисије, која је у децембру прошле године одабрала шест пројеката у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова, наводи се, између осталог, да је „дебитантски играни филм ’Терет’ оригинално, храбро и важно уметничко дело”.
Наводи се још: „Једноставност којом аутор прича причу о дану једног возача ширећи идеју на контекст распада целе једне земље и најмрачније тренутке у њеној историји, где антијунак постаје прави херој на крају, минималним филмским средствима обрађује изузетно важну универзалну и актуелну тему, која се тиче филозофског питања одговорности, као и односа оца и сина, те постаје метафора нашег друштва и једног историјског периода наше земље… Ово је роуд муви, који поседује све хичкоковске саспенс елементе: од мегафиновског терета у приколици камиона до путовања главног јунака који представља класичну архиплот структуру. Антагонисти, протагонисти, сви они постоје у овом сценарију, али као што су моралне и етичке границе танке и нејасне, тако и наш јунак балансира између добра и зла. Зато је симболички то и његово унутрашње путовање…”
Ово је један уметнички филм, није политички, нити пропагандни, то је једно дубоко интимно доживљавање тог периода када је редитељ имао око 16 година, истиче директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић за „Политику”. Указује да је филм добио минимална средства – четири милиона динара (обично се додељује око 30 милиона): „Он је већ добио средства из паневропских фондова и свакако би био снимљен и завршен, само је овако српски филм, што је по мом мишљењу боље. То што је изазвао неке реакције на невиђено – разумљиво је, али је извучено из контекста, јер заправо реч је о филму који третира генерацијски проблем очева и синова, о времену у коме је растао редитељ Огњен Главонић. И колико помиње те ствари, толико помиње и ожиљке које је ова генерација имала због НАТО бомбардовања.”
Главонић је аутор награђиваних документараца „Живан прави панк фестивал” (2014) и „Дубина два” (2016), а овај други филм се бави управо масовним гробницама у Србији у којима су покопана тела Албанаца. Јевтић напомиње да неће заборавити догађај с филмског фестивала Берлинале, када је приказан тај филм. Како каже, пошто су се јављали Албанци, Хрвати и разни, један новинар „Гардијана” је рекао: „Видели смо сада српски филм, ово је велико и снажно уметничко дело. А кад ћемо да видимо косовски или хрватски филм на тему њихових злочина према Србима.” И сви су заћутали.
ХРАНА ОТКРИВА ГДЕ СУ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ: Најпопуларнија храна у свакој држави света https://t.co/sGjh6pdIt6
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 8, 2018
„Хоћу да кажем да је много боље, много здравије да ми снимамо филмове са тим темама и да то прође кроз комисије и све процедуре, да се на тај начин суочавамо са прошлошћу, него да пуштамо ’Анџелине Џоли’ и разне друге људе да о томе причају из ’десете’ руке. Озбиљне земље тако раде. Сада, рецимо, Хрвати имају велики проблем зато што су покушали да зауставе анимирани филм у швајцарско-хрватско-немачкој мањинској продукцији ’Цхрис Тхе Сwисс’. Није им се свидело како се прича о домовинском рату и нису хтели да дају новац, како су се претходно обавезали, због чега је избио огроман скандал, светски медији су писали о томе. А на крају ће тај филм ипак бити у Кану”, наводи Јевтић.
