Прва сезона домаће серије „Равна гора” недавно је завршена. Контроверзна због саме своје тематике, у јавности је изазвала полемике и због неких историјских грешака које су се сценаристима поткрале. Представљамо вам неке од њих.

Ове грешке приметили су и сакупили гледаоци – подједнако историјски стручњаци као и аматери.

1.

Први дан немачког бомбардовања Београда, 6. април 1941. је представљен као радни дан, док је то била недеља. Пошто је серија снимана у лето, виде се олистала стабла, док је у реалности Априлски рат вођен у рано пролеће.

2.

Ађутант генерала Боре Мирковића био је капетан прве класе Славко Стеберњак, док је у серији назван презименом Кастратовић. У стварности ађутант Боре Мирковића је емигрирао из земље, док је у серији остао и придружио се жандармеријској групи полицијске управе при Комесарској управи Милана Аћимовића.

3.

Пуковник Драгољуб Михаиловић, централна личност серије, приказан је од почетка са брадом, иако је почео да је пушта тек након слома устанка у Србији и почетка немачких потера, у зиму 1941/1942.

 

4.

Академик Слободан Јовановић у првој епизоди серије ословљава Винстона Черчила са „сер“, иако је он ту титулу добио тек 1953. године. Тренутак у коме говори о Черчилу је на снимку у 15:50.

5.

Генерал Бора Мирковић у серији је приказан како носи сабљу, иако официри пилоти Краљевине Југославије нису носили сабље већ официрске бодеже.

 

6.

Такође, као бригадни генерал на рукавима је требало да има једну генералску шестокраку розетну док у серији има три које су ознаке за армијског генерала.

7.

У сцени у штабу који се налазио у Хан Пијеску, везиста зове аеродром Батајница, који је изграђан после Другог светског рата. Предратни аеродром се налазио у Земуну. Снимак можете чути од 22:27

 

8.

Немачки официр и лекар који испитују потпуковника Укмара носе капе и еполете Вермахта, али имају око врата ознаке Вафен-СС-а.

9.

У сцени кад Немци прегледају заробљене војнике, испред стоји митраљез МГ-42, који није био направљен до фебруара 1942. године. Исти митраљез носи војник Милисав. Капетан Узелац носи аутомат МП-40 који исто није био у инвентару југословенске војске.

10.

Сцена у којој војник разговара са мајором Мирком Станковићем, наводно је смештена у 21. април. Војник каже да Дража не једе месо јер је петак и пости, док је у стварности 21. април био понедељак.

11.

У петој епизоди се види сцена у којој пуковник Михаиловић пуши цигару са муштиклом, у стварности – користио је искључиво лулу са дуваном.

12.

У шестој епизоди се појављује камион ФАП који је први пут произведен 1953. године.

13.

У осмој епизоди Јосип Броз Тито стиже маја 1941. у Земун немачком ратном локомотивом из 1942. године. Тита у Земуну није дочекао Крцун, већ Владислав Рибникар.

14.

Није га дочекала ни Веселинка Маслинска. Даворјанка Пауновић Зденка је са њим дошла из Загреба. Крцун није имао аутомобил, јер је возачки испит положио после рата.

15.

Тито није држао састанке политбироа ван Рибникареве куће.

16.

Веселинка Маслинска и Јоахим Јаша Рајтер су испратили Тита на ослобођену територију. Коча Поповић је у фебруару или марту 1941 био искључен из КПЈ због лошег држања пред класнима непријатељем, а поново примљен у септембру. Сигурно се није састајао са Титом и врхом КПЈ у Београду маја 1941. Ово исључење му је после рата обрисано из биографије.

17.

У деветој епизоди, док се пуковник Михаиловић креће кроз шуму са групом бораца, у углу екрана се прецизира да се радња дешава у Калуђерским барама на планини Маљен. Калуђерске баре су на планини Тари.

 

(Дневно. рс)

Oznake: greške, draža mihajlović, Ravna gora, serija, snimanje