Прочитај ми чланак
(РТС- Вести)
Председник Србије Томислав Николић одликовао је јуче аустријског писца Петера Хандкеа Златном медаљом за заслуге оценивши да је Хандке одбио многа признања, али је прихватио орден пријатељске Србије. Велика је храброст бити уз Србију стално и непрекидно, истакао Николић.
Златну медаљу за заслуге аустријском књижевнику Петеру Хандкеу уручио је председник Србије Томислав Николић уз оцену да је Србија благословена тиме што је Хандке одбио многа признања, а прихватио орден пријатељске Србије.
„Велика је храброст бити уз Србију од 1996. године. Непрекидно и стално“, рекао је Николић на свечаности у згради Председништва и додао да је и „велики подвиг одбацити признање оних за које знате да греше“.
Подсећајући на обележавање 1.700 година од Миланског едикта којим је хришћанство постало религија која није забрањена, Николић је рекао да хришћани, неко мање, а неко више, памте људе страдале због хришћанства.
„Наш уважени гост и добитник ордена страдао је због Србије и српског народа“, рекао је Николић.
Хандке је, у краткој уводној речи на српском, захвалио председнику на ордену и рекао да није пропатио због залагања за Србију.
„Увек сам бивао обогаћен, југословенски па и српски проблем ме је изнутра чинио богатим“, рекао је Хандке и поручио „нисам био ничија жртва, српски народ је жртва“.
Хандке примио награду „Момо Капор“
Аустријски књижевник је јуче примио књижевну награду „Момо Капор“ за роман „Моравска ноћ“.
После церемоније у Скупштини града Београда није хтео да коментарише актулена збивања око Косова и Метохије, али је Танјугу рекао да сматра да су „Срби затвореници западног света и то сматра за неправду“.
„Нисам политичар, ја сам писац и имам тешкоћа са политичким вокабуларом“, рекао је Хандке и додао да је „пријатељ правде“.
Хандке је подсетио да се све што је имао да каже о Косову налази и његовој књизи „Кукавице из Велике Хоче“.
„Једном, у скорој будућности хоћу да одем сам у Велику Хочу и да тамо останем најмање месец дана, да живим са тамошњим људима, да идем у куповину, кувам, сакупљам печурке, научим боље српски и то све из солидарности са њима“, нагласио је писац и накнадно се присетио и додао :“Да, и у Ораховац“.
„Не знам шта ће се тамо збивати, нисам пророк и не видим будућност и могу само да се надам да неће бити трагичног краја“, рекао је Петер Хандке.
На свечаности у хотелу Москва синоћ је делегација Академије наука и уметности Републике Српске (АНУРС), на челу са председником академиком Рајком Кузмановићем, уручила Хандкеу Повељу о избору за иностраног члана АНУРС.
Хандке је рекао да се осећа почаствованим што су га примили у академију Републике Српске. Хандке сматра да су Република Српска и Србија две земље у којима „истинска Европа живи и даље“.
Срби су трагичан народ
Срби су трагичан народ. Али ја волим трагичне народе, каже за „Вести“ аустријски писац Петер Хандке, кога је јуче одликовао председник Србије Томислав Николић, а уручена му је и награда за књижевност „Момо Капор“.
Док су га са свих страна салетали обожаваоци тражећи аутограм на примерку награђене „Моравске ноћи“, Хандке за наш лист каже да је „веома захвалан“ што је добитник, као и да се нада да ће на јесен посетити Велику Хочу.
Како коментаришете награду и то што је оволико људи дошло?
– Веома сам захвалан.
Колеге новинари са Косова питају када ћете поново тамо?
– Волео бих да одем у Велику Хочу и да останем тамо неколико недеља и да живим са људима. Надам се да ће то бити у време бербе, на јесен, наредног септембра и октобра.
Да ли очекујете да ће оно што ћете тамо затећи бити другачије од онога о чему сте раније писали?
– Не желим да пишем. Можда нешто прибележим о мачкама, лисицама…
Не могу а да вас не питам о политици. Како коментаришете овај избор пред којим се Србија налази?
– Надам се да није трагичан дан за вас. Надам се, заиста. То је све што могу да кажем.
Шта мислите да ће одлучити српска влада?
– Нисам политичар. Не желим да говорим о томе, али се надам да неће бити трагичан дан за вас. Ви сте трагична нација. Али ја волим трагичне нације.
Ви сте писац, а ми живимо овде. Да ли мислите да ће се то у будућности променити? Да ћемо имати мање трагедије?
– Али ви немате слободну вољу. Вас је ухапсио свет који нема вредности. Ви сте затвореници.
Да ли ће се то променити?
– Не знам. Нисам пророк, ја сам писац.
За писце кажу да могу бити и пророци?
– Не. Никада. Писци су пророци птица на небу, садашњости, а не будућности. Ми смо пророци данашњости.
Капор од језика стварао музику
У пуној свечаној сали Скупштине града Београда, Хандкеу, који је 90-их изазвао велике контроверзе есејом „Правда за Србију“ када је оптужио западне медије и интелектуалце за необјективан став према ратовима на подручју бивше Југославије, а на уштрб Срба, награду је уручио књижевник Матија Бећковић.
Преузимајући плакету Хандке је прочитао текст посвећен Моми Капору, подсећајући да је реч о човеку који је „стварао од језика музику“.
