Прочитај ми чланакСрбију само молитва на коленима може спасити, и то под условом да се надамо да ће се Бог над нама грешнима смиловати - рекао је у интервјуу за Директно.рс легендарни филмски и позоришни глумац Петар Божовић.
Са Божовићем смо у „Београдском маркету“ причали колико је Србија гладна културе, како Срби да врате наду, ријалитију који је ушао у све поре, масовном одласку људи, Београду, политичкој ситуацији…
Једном сте рекли да бисте јели хлеба и масти само да овај народ опет има наду. Како да је врате?
– Нада се не враћа, она постоји, смањује се, и као што је познато, она последња нестаје. Кад је не би било, не би било ни опстанка. Међутим, избледела је, и то баш у време ових вештачких еуфорија попут светла града, гужви, програма. Рекао би човек овде све цвета, свако вече су неки фестивали, карневали, а што је више тога, све је мање културе. Што је више фестивала, мање је садржаја. Пред Нову годину је и у реду, али нама Нова година почне два месеца раније а завршава се око пролећа. Та вештачка одржавања са спољашњим ефектима нигде не воде. Само мислим да не буде касно, а иначе, све је јасно – каже Божовић за Директно.
Ваше књижевне вечери испуне сале до последњег места. Значи ли то је Србија гладна културе?
– Апсолутно. Махање некултуром која пуни сале и дворане је само прикривање једног државног интереса да одустане од културе. Позната је опасност културе по све апсолутистичке системе, по све видове неслободе. Народ који је неписмен, који је обавештен само преко средстава владајуће партије почиње да верује у све оно што чује и види. Свакодневно се тиме храни. Нема нигде ништа друго да чује. Само погледајте Београд и колапсе, не ове претпразничне, него уопште. Он је за две године готов град. Погледајте потребу за метроом, коју је свака Влада прошла. Они кажу „разговарали су и о метроу“, а ми ћемо се угушити. Немам ништа против тих ауто-путева, они воде негде, а где ће два и по милиона Београђана? Уместо да сачувамо реке, гради се Београд на води, и шта то значи, треба да се затвори видик свима, а да га само имају они који имају пара, који купе ту стан и да гледају у реке. Зар нам нису они несрећни небодери у Земуну опомена? У свим деловима Београда је тако.
Чини се да је култура тренутно на последњем месту у Србији, а да је ријалити ушао у све поре друштва. Који је лек за то? Има ли га?
– Где је Београдска опера? Нигде. Народно позориште се гуши у три ансамбла већ десетинама година, балет и оперу да не помињем. Поремећено је сад све, од разних емисија на телевизији до лепих девојака којима сукње служе да се открију, а не да се покрију, мислећи да је то добро, а то личи на један простаклук. Ми смо ријалити превазишли. Ријалити је општи, од Скупштине па до свих институција које функционишу. У шта народ да верује? То не ваља. Ако купе ово лажно поверење које постоји, те партије и лажне успехе, не знам како ће се све ово завршити. Ја се бојим. Србију само молитва на коленима може спасити, и то под условом да се надамо да ће се Бог над нама грешнима смиловати
Хоће ли култура опет преузети примат над ријалитијем?
– Културом мора човек да се бави појединачно. Све што смо урадили су појединачни примери. Између тога су често понижавајуће околности. Али, за културу се треба борити свим људским ресурсима, не ослањати се на ове такозване форуме и институције културе. То је све једна партијска филијала.
Србију годишње напусти око 50.000 људи. Може ли се то спречити и како?
– Не може. Прошле године сам био по Скандинавији. Знате, кад чујете 50.000, то је бројка, која вам ништа овако не значи, али кад видите те људе, а ја сам разговарао са њима, то је већ болно. Они покушавају да се врате, али не вреди, нису профили који су овде потребни и нису чланови партије. Тамо не иду физички радници, већ високо образовани и стручни, који воде своју децу и тиме девастирају Србију. Сад ћеш ти са 3.000 повећањем за дете да некога задржиш. То дете ће да заврши школу, и шта ће онда, где ће да се запосли? Неће ваљда у ове фабрике које праизводе чарапе, текстил. А ми причамо о компјутеризацији.
За којим променама Србија вапи?
– За променама које ће довести до духовног препорода. Једино то може култура да уради. Без тога нема ништа. Губимо идентитет. Губимо језик. Територије су територије, али народ не сме да изгуби себе, своју традицију, своју веру. То се упорно ради већ уназад 50, 60 година.
Шта мислите о тренутној политичкој ситуацији у Србији?
– Ништа. Гади ми се – додао је Петар Божович.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
