Прочитај ми чланак
(Новости)
Француски писац Патрик Бесон, добитник ордена српске заставе трећег степена, за “Новости”. Уверен сам да ће капитализам нестати
– Сећам се као данас: први пут сам био у Србији 80-те године на великом песничком скупу. Између импресивног броја гостију, Десанка Максимовић је мене одабрала да ми понуди хлеб и со. То је било прво моје “одликовање”, каже за “Новости” француски писац Патрик Бесон по добијању Ордена српске заставе трећег степена. Признање за заслуге на унапређењу и очувању пријатељских односа Француске и Србије у понедељак му је уручио председник Томислав Николић.
Истовремено, у издању куће “Зептер боок орлд” појавила се друга књига “Најбоље од Патрика Бесона” у којој су два романа “Пушкинова смрт” и “Брабанови”. Раније су објављена три, “Дара”, “Лењивица” и “Вештина завођења”.
– Са идејом да браним интересе Србије први пут сам стигао пре 18 година и са Србима сам прошао све несреће са којима су се суочавали. Одликовање које ми је уручено за мене је признање за ту дугу причу. Иначе, добио сам и награду града Пећи, али то место, нажалост, више није исто…
* Шта вас је држало у уверењу да толико година будете на страни једног малог народа?
– То је нешто слично вери у религији. Стално се питам како људи верују у Бога и мислим да они то и сами не знају. Ја такође не знам кад је у питању Србија, али верујем у Србију и моја ме вера никад није напустила. Чини ми се да се у томе мало разликујем од већине Срба. Али, вероватно је лакше веровати у другога него у себе самога.
* Зашто сте за објављени избор из ваше прозе одабрали баш ових пет романа?
– То су, по мом мишљењу мојих пет најзначајнијих романсијерских остварења. Она представљају десет година мог живота које сам провео интензивно пишући. Био сам млад, био сам леп, веровао сам у књижевност. После тога много тога се променило…
* Чиме вас је Пушкин инспирисао да га узмете за главног јунака?
– Зато што је био први ангажовани уметник, што је за мене увек био лични проблем. Стално сам се питао да ли уметник треба да се ангажује, да ли треба да реагује на оно што се у друштву догађа, у каквом односу треба да буде са влашћу. Најзад да ли писац који се ангажује остаје прави уметник.
* И шта вам је руски класик “одговорио”?
– Поручио ми је: ради оно што те највише занима. Ако имаш посебне склоности према ангажованој уметности – утолико горе по тебе!
* Спадате међу ретке писце који могу да живе од својих књига. Како то успевате?
– То је занимљиво питање јер је Пушкин био први професионални писац у Русији. Интензивно је писао и истовремено велику енергију улагао преговарајући са издавачима. И то је један од разлога што сам га узео за главног јунака романа “Пушкинова смрт”. Покушао сам да представим како је успевао да буде и велики песник и велики трговац. А доказ да се може живети од писања је то што нисам већ мртав!
* Познато је да ревносно пратите српску књижевност. Које наше писце највише цените?
– Има их много, пре свих то је Данило Киш, наравно и Андрић, Црњански, Десанка Максимовић, Селенић, Тишма а од млађих Басара, Албахари и Ваљаревић чији сам био први издавач у Француској. Ово су писци којима се најчешће враћам али са задовољством читам и многе друге.
* Свет је у великој економској, моралној и свеколикој кризи. И све се чешће поставља питање: куда и како даље?
– Нисам економиста, нисам политичар, нисам астролог, али јесам оптимиста. Мислим да ће свакако једнога дана ствари кренути набоље. Уверен сам да ће капитализам нестати. И да ће социјализам добити људско лице.
