Прочитај ми чланакМошти Светог Саве нису спаљене на Врачару, као што се вековима веровало.
Највећи српски светитељ и даље почива у манастиру Ждребаоник, надомак Даниловграда, недалеко од Острога. Изнад тела погрешно је, случајно или намерно, уклесано име Савиног наследника на месту архиепископа Светог Арсенија Сремца (што је немогуће јер су његове мошти уништене још у 18. веку и о томе постоје записи у Пећкој патријаршији).
Књижевник Влада Арсић у својој новој књизи „Осиње гнездо“ детаљно се бави овом темом. Док се кроз роман провлачи и мало фикције, Арсић у поговору, који је уступио јавности, барата искључиво чињеницама базираним на историјским и савременим сведочењима и документима.
Арсић се, осим на своја истраживања, позива и на историјско дело српског аутора Мирка Драговића, објављено почетком тридесетих година прошлог века. Овај је, наиме, изричито тврдио да Свети Сава није спаљен на Врачару, како се до тада веровало. Он је био уверен да се заправо ништа и није догодило, а да је читав мит о ломачи потекао од самих Срба.
Мошти су, а о томе постоје и записи, однете из Милешеве пре турског упада и скриване су по пећинама док није прошла опасност, а затим у манастиру Довоља, у Морачи, у Кучима, напослетку у манастиру Ждребаоник, где су и данас. Ово мишљење на свој начин потврђује и забелешка из Пећке патријаршије из 1737. године, у којој се описује стравичан турски помор. Између осталог, тада су оштећене или уништене мошти многих светитеља, а тело Светог Арсенија издробљено је и претворено у прах, једва да је претекла само лобања. Самим тим потпуно је немогуће да је у Ждребаонику тело Светог Арсенија. Занимљиво, изнад мошти је велика икона управо са ликом Светог Саве. Такође, моштима недостаје једна рука, по свему судећи, баш она која се чува у Милешеви као рука Светог Саве, наводно једино што је од њега преостало.
Влада Арсић посебно апострофира један разговор са Душаном Биговићем, синовцем преминулог професора на богословији Радована Биговића. Душан је професор на Цетињској богословији и Арсићу је причао из прве руке о шокантном догађају којем је присуствовао и митрополит Амфилохије.
– Тог 9. новембра 2013. године, уочи славе Светог Арсенија Сремца, приступило се у Ждребаонику пресвлачењу моштију светитеља. По Душановим речима, све је било у реду док није откривена глава. А онда су застали у чуду. На челу, изнад десне слепоочнице, видели су урезан белег на ком је писало: „Свети Сава, архиепископ српски“. У чуду и неверици, митрополит Амфилохије Радовић тражио је чак и лупу и умолио млађе да добро провере да не пише случајно наследник Светог Саве. Међутим, било је написано баш како је и прочитано. Након краћег размишљања и немог загледања, одлучено је да се глава прекрије и остави као што је било и раније – прича Арсић.
Историчар Милослав Самарџић, који се бавио средњим веком у ТВ емисији „Приче из музеја“, а познат је и по обелодањивању многих околности везаних за Дражу Михаиловића, сматра да је све што открива Арсић сасвим могуће.
– Не искључујем могућност да се мошти Светог Саве налазе у Ждребаонику и да су на Врачару спаљене неке друге мошти, али то поуздано може да се утврди једино ДНК анализом и то би требало да се уради што пре – подвлачи Самарџић.
Књижевник и режисер Драгослав Бокан поручује да су ова открића каква су се догодила пред очима митрополита Амфилохија или о којима говори Душан Биговић део покушаја да се српски народ врати на пут вере.
– У случају покушаја спаљивања моштију Светог Саве, распршене честице светосавских моштију су прекриле Србију са ломаче на Врачару и читава Србија је постала кивот Светога Саве. То је дало неку свету димензију читавој нашој отаџбини. С друге стране, готово је немогуће да су монаси из оних времена кад се догодио тај покушај спаљивања моштију мирно чекали и гледали и да су проводили све те дане и сате узимања и преношења моштију, а да нису учинили све што су могли, па и по цену живота, да ураде нешто што би омогућило да се у 21. веку открију мошти Светог Саве, које су биле сакривене. Тако да обе варијанте иду нама у корист – и тај симболични кивот Светог Саве и та да те мошти постоје у досад скривеном облику, који се пред нама открива нимало случајно у овом тренутку српске историје, како бисмо осетили да нисмо сами и да нисмо напуштени – наводи Бокан.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
