Сто година прође, а промена нема,
Принцип слободе је у нама преминуо,
Роб је твој народ, а седи и дрема,
О зар си залуд, јуначе, гинуо?
Славе те они, љубе ти скуте,
А због славе се ниси борио ти,
Показао си им којим путем,
А они не желе да иду њим.
Тамница твоја је Србија цела,
Господа нâс плаше и тлаче,
Никога спремног за велика дела,
Тамница твоја за тобом плаче.
И зликовцем те називају!
Проклети да су до коштане сржи,
Ти што дечју крв проливају,
А никога нема отпор да пружи.
Горчина у ваздуху таласа,
Оштар ветар на лицу урезује запис:
„Нема нама другога спаса,
Сем нови Принцип и нови Апис“.
Миљан Посавчић
(Студент треће године студија на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одсека руски језик, књижевност и култура)