Прочитај ми чланакНа данашњи дан пре осамдесет година рођена је највећа југословенска филмска дива Милена Дравић.
Милена Дравић је била југословенска и српска позоришна, филмска и телевизијска глумица, која је у скоро 60 година дугој каријери остварила на стотине значајних улога. Рођена је 5. октобра 1940. у Београду, на Дорћолу, преко пута цркве Александра Невског. Преминула је 14. октобра 2018. године у родном граду. Похађала је основну школу Јанко Веселиновић у Душановој улици, а потом уписала Прву гиманзију. Волела је да плеше, па је тако и завршила основну и средњу балетску школу. Свирала је клавир, волела је музику и уживала у плесу сатима. Девојчица која је сањала да постане балерина, али ипак је започела плес са глумом.
Њен отац Миленко Дравић играо је фудбал све док га болест није спречила у томе. Мајка Ана, посветила је живот породици и домаћинству, упркос томе што је била талентована за певање. Милена је често говорила да јој је подршка мајке била најважнија. На филм је доспела случајно пре шездесет и једну годину, тако што је на насловној страни илустроване ревије још као средњошколку запазио чешки редитељ Франтишек Чап. Он јој је пружио прилику да се оствари у својој првој улози Марије у филму “Врата остају отворена” , а филм је сниман по сценарију Владимира Паскаљевића. Милена потом снима “Дилижансу снова”, ”Заједнички стан”, ”Боље је умети” , ”Узаврели град” и ”Лето је криво за све.” Уписује Факултет драмских уметности и почиње рад на филму ”Прекобројна” у режији Бранка Бауера. За ту улогу добила је награду Златна арена на Филмском фестивалу у Пули, што је уједно и њена прва награда. Често је играла самохране мајке, сељанке, жене из радничке класе, а великим делом на успеху у каријери дугује и романтичним комедијама у којима је некако судбински, глумила уз Љубишу Самарџића. Била је једнако добра у комедијама и трагедијама.
Изузев филма и телевизије, играла је и у позоришту, где је остварила око седамдесет улога. Од 1971. године игра у Атељеу 212 са представом “Улога моје породице у светској револуцији.” Значајне улоге остварује и у представама Душана Ковачевића у Звездара театру. Са монодрамом “Милена у свету мушкараца” гостовала је по целом свету и остварила велике успехе. Представу “Лари Томпсон – трагедија једне младости” одиграла је чак 312 пута. Последњу улогу остварује у представи “Халорд и Мод” Београдског драмског позоришта.
Милена је добила награду за најбољу споредну глумицу на Канском филмском фестивалу за улогу у “Посебном третману” Горана Паскаљевића, добитница је најпрестижнијих српских награда Добричин прстен и “Жанка Стокић” за целокупан допринос југословенској и српској кинематографији, награде “Јоаким Вујић”, награде Павле Вуисић на Филмским сусретима у Нишу, четири Златна ћурана на Данима комедије у Јагодини и чак рекордних десет Златних арена на Филмском фестивалу у Пули.
Љубав је та која је најважнија
У време када су се она и Драган Николић срели већ је била велика глумачка звезда, а он дечко који обећава. Венчали су се последњих дана децемебра 1971. године, на паузи за ручак док су у Звездарској шуми снимали драму Душка Радовића “Како су се волеле две будале.” У паузи за ручак, Драган и Милена су отишли до Општине Врачар да се венчају. Њихова кума била је њихова пријатељица, глумица Сека Саблић.
“Кад сам јој пришао, имао сам утисак да ми је то стара школска другарица коју дуго нисам видио или нека девојка из краја коју познајем цео живот. Управо у томе је њена права величина. Освојила ме је својом непосредношћу и нормалношћу, упркос великој популарности коју је већ тад уживала. Могла је да се понаша како хоће и нико јој не би замерио, јер је већ тада била једна од наших највећих звезда. То је нешто чиме она плени и осваја” тако је Гага говорио о својој највећој љубави, Милени.
О томе какав су тандем били у послу сведочи шоу-програм ”Образ уз образ” у режији Здравка Шотре , којим су као домаћини програма седамдесетих година освојили срца свих.
Милена и Гага су чинили хумана дела, иако никада нису јавно говорили о томе. Тако су глумци својевремено одустали од куповине аутомобила и новцем који су наменили за то помогли дечаку ком је хитно била потребна операција очију. Ово је само једна од прица које су познате јавности. Њих двоје водили су се тиме да добра дела треба радити у тишини.
Нема овде ничега за нас, Милена, Милена… Колико те чекам, да ли знаш?
“Била сам муза Арсена Дедића“, рекла је једном приликом Милена Дравић. Арсен Дедић је неке од својих најлепших стихова посветио Милени.
“Још је била тако мала
Само свјетлост само пјена
Још је била што да кажем
Нити дете нити жена
Као цвет у празном пољу
Њена глава плава снена
Као да је међу људе
Била ветром донесена
Милена, Милена….”
