Прочитај ми чланакТрећи том Catena mundi је наставак прва два тома, чији приређивач је био Предраг Драгић Кијук и са њима чини једну целину.
Трећи, недостајући том једине отворене енциклопедије српског народа бави се поразима и победама, заблудама и визијама српског народа на веригама света. Из пера више од 100 српских и светских признатих аутора сабрани су радови о тајни постојања и трајања српског идентитета на размеђима империја, религија и цивилизација.
У зборнику Catena mundi III можете читати текстове – Јована Цвијића, Исидоре Секулић, Слободана Јовановића, Димитрија Богдановића, Василија Крестића, Милорада Екмечића, Милана Кашанина, Георгија Острогорског, Александра Соловјева, Јованке Калић, Михаила Динића, Василија Ђерића, Јована Тирфуноског, Жарка Видовића, Зорана Мишића, Растка Петровића, Владимира Дворниковића, Александра Ломе, Јевта Дедијера, Тибора Живковића, Љубомира Дурковића Јакшића, Дарка Танасковића, Хасана Репца, Дејана Медаковића, Саве Текелије, Стевана Стратимитовића, Вука Винавера, Милоша Ковачевића, Александра Милановића и многих других…
НАРУЧИТЕ ОВДЕ!
Књига даје одговоре на бројна питања:
• Има ли косовски мит праиндоевропски корен?
• Зашто је Косовско опредељење темељ историјске свести српског народа?
• Зашто се прећуткује истина о Летопису попа Дукљанина?
• Шта је Тито рекао о рушењу капеле на Ловћену?
• Ко је спровео македонизацију Старе Србије?
• Шта најстарији српски извори пишу о Албанцима?
• Одакле потиче теза о богумилском пореклу муслимана у Босни?
• Ко је припремао и осмислио Први српски устанак?
• Ко прећуткује жртве комунистичког терора?
• Каква је улога Алојзија Степинца и Римокатоличке цркве у НДХ?
• Ко је спречио истраживање геноцида у НДХ?
• Ко су творци нововековног српског националног програма?
• Да ли су нове језичке политике средство за афирмацију псеудонација на Балкану?
НАРУЧИТЕ ОВДЕ!
О текстовима зборника
Catena mundi III бави се првенствено питањем националног идентитета, али и позитивним примерима успостављања континуитета српске националне мисли и политике. Она наставља да демистификује политичке механизме и стереотипе који се стално намећу српском народу као средство идентитетског инжењеринга.
Незаобилазни текстови Жарка Видовића о Косовском завету, Зорана Мишића о Косовском опредељењу, Исидоре Секулић о Видовданској идеји, али и Миодрага Павловића, Растка Петровића и других аутора заузимају централно место зборника, које је посвећено Косовском завету и Косовској бици која је представљала не само борбу за одбрану државе и народа већ и израз спремности за одбрану основних вредности византијске, самим тим и европске цивилизације.
Текстови Дејана Медаковића о идеји државности код Срба, Николе Радојчића о Јовану Рајићу, Милорада Екмечића о дозревању идеје о српској националној држави, Миленка Вукићевића и Андре Гавриловића о Доситеју осветљавају ко је и како утро пут устанку вожда Карађорђа Петровића и обнови српске државе.
Књига се бави и односом Римокатоличке цркве према Србима и улогом Алојзија Степинца у НДХ. У књизи су објављени и одабрани Степинчеви говори и писма, али и текстови Карлхајнца Дешнера, Милорада Лазића, Марка Аурелиа Ривелија, Драгољуба живојиновића, Симе Симића и других о „надбискупу геноцида”, прекрштавњу Срба и истребљењима у НДХ.
Положају Срба у Југославији и комунистичким злочинима након Другог светског рата посвећена су два поглавља. Четири поглавља посвећена су српским земљама. Незаобилазна је анализа Тибора Живковића о фалсификовању најраније историје Црне Горе, али и Василија Ђерића о српском имену у Македонији, Славенка Терзића о аустроугарском обликовању албанског националног покрета, Косте Чавошког о успостављању косовске аутономије, Дарка Танасковића о противречностима необошњаштва.
Како је језик један од најважнијих елемената идентитета, једно поглавље зборника посвећено је идентитетском питању српског језика, питању његовог континуитета и дисконтинуитета са језицима насталим на старословенској подлози, али и сагледавању путање којом је српски књижевни језик, изграђен на Вуковим постулатима, преко преименовања српског језика у српскохрватски (Бечки договор и Новосадски договор) доспео до стања у коме се данас налази, егзистирајући под различитим именима у земљама СФРЈ (хрватски, босански/бошњачки, црногорски). Зборник доноси текстове који откривају на који начин су створени и настављају да се стварају политички језици науштрб српског језика, пренебрегавањем свих лингвистичких критеријума. Текстови у Catena mundi III раскринкавају лажну представу о босанчици као аутохтоном писму Бошњака, утврђују који је истински језик дубровачке културе.
Преко 900 страна A4 формата.
Више од 100 аутора из Србије и света.
Тврди повез са златотиском.
15 мало познатих географских карата!
НАРУЧИТЕ ОВДЕ!
Енциклопедију препоручују:
