КОРИСТИМО ЈЕ, НЕ ЗНАМО ШТА ЗНАЧИ: Одакле је дошла и како је настала узречица бре

22:00 09.12.2018.

Кад су нервозни или љути, а нарочито кад некога убеђују да су у праву, Срби више од свега воле да кажу БРЕ! "Ајде, бре, шта си се укопао, видиш да се упалило зелено", "Ало, бре, пожури, немам цео дан да те чекам"... А некад нам бре дође и као тепање.

Момо Капор за реч “бре” каже следеће:

Она служи да изрази одобравање и дивљење, истовремено, неодобравање и жаљење, служи за чуђење, за позив и опомену, за изненађење, за подстицање, храбрење, сокољење и за преклињање. У том малом бре смо ми, са свим манама и врлинама – чини се, оно је наша суштина.

Већи проблеми настају када се треба објаснити порекло (етимологија) саме речи “бре”. У свој тој гунгули издавају се неколико најпопуларних хипотеза порекла – ”турска”, ”грчка”, ”келтска”, ”шпанска”, ”италијанска” и аутохтоно-нихилистичка хипотеза.

Момо Капор

Турска хипотеза је најстарија и до скоро најпопуларнија. По овој хипотези ”бре” значи “стока”, “магарац” или пак “будала”, “глупак”…

Нешто мање популарнија је грчка хипотеза која каже да ”бре”, као и ”море” и сличне речи, па и ”болан” потичу од средњовековне грчке речи “βρε” (“бре”), која је се развила од старогрчкоге речи “μρε” (“мре”) а она од старогрчке речи “μορέ” (“море”) што је вокатив речи “μορόϛ, μῶροϛ” (“морос”), а значи луда, лудак, будала, морон…

Други кажу да су Грци то предали Турцима, а они нама, док трећи кажу да је било обратно тј. турска реч ушла у грчки па из грчког у српски и остале језике. Неки пак кажу да то има и неке везе и са италијанском речју “ре”.

Када смо већ код италијанског да кажемо да постоји и верзија у којој се верује да ”бре” долази од италијанско-латинске речи “фра” што је скраћено од “фратер” што значи “брат”.

Келтска хипотеза каже, пошто су Келти јелте били у овим крајевима, да ово ”бре” потиче од келтске речи ”бри” што значи поштовање, моћ, снагу…

Шпанска хипотеза која, у задње време, постаје најпопуларнија јесте да ова реч потиче из шпанског језика тј. од речи “hombre” што значи “човек”. Ова хипотеза има и две потхипотезе.

Прва је да ова реч у Србију и међу Србе, наводно, доспела преко крсташа међу којима је било и доста Шпанаца. Наиме, шпански крсташи су се, пролазећи кроз Србију у 12. веку, међусобно, а и локалце називали ”hombre” и тако се она усталила.

Друга, више заступљена, потхипотеза је да реч ”hombre” није ушла непосредно из шпанског већ из Ладино језика Сефардских Јевреја који су, као што је познато, из Шпаније једним делом дошли у Србију и Београд. Где су, ни мање ни више, баш Дорћолци скратили ово њихово ”hombre” на ”бре”!

И тако, пробасмо на свим језицима па и на немуштом, где год, макар и случајно, постоји реч или део речи састављено од слова ”б-р-е” односно ”р-е” само не на језику у ком се користи тј. српском. Ова реч можда је и аутохтоног порекла тј. да није туђица већ из српског језика, а то ћемо и показати!

Ова реч представља скраћену верзију вокатива речи БРАТ односно скраћеницу речи БРАТЕ! Развој речи изгледао је можда овако: БРАТЕ >> БР’ТЕ >> БР’Е >> Б’Е.

“Брте”, као прва промена, израз је који се такође често користи као узречица, нарочито у Босни, а ”бе” јесте најкраћи облик ове речи који је највише заступљен на југоистоку Србије као и у Македонији и Бугарској.

Такође, у БиХ постоји и ”ба” облик. Данас је и цела реч ”брате” такође узречица код многих а у Црној Гори готово неизоставна.