Наш народ воли музеје, пориште, књиге, изложбе и у прилог томе говоре редови који се формирају испред институција које чувају наше вредности. Изложба "Пупин - од физичке до духовне реалности", приређена у Историјском музеју Србије, једином музеју који ради, доказ је да ћемо стајати и на ветру и на киши и у време и у невреме да бисмо видели, сазнали, научили, открили, да нам фале музеји, да смо жељни "хране за главу".
Наш народ воли музеје, пориште, књиге, изложбе и у прилог томе говоре редови који се формирају испред институција које чувају наше вредности. Изложба „Пупин – од физичке до духовне реалности“, приређена у Историјском музеју Србије, једином музеју који ради, доказ је да ћемо стајати и на ветру и на киши и у време и у невреме да бисмо видели, сазнали, научили, открили, да нам фале музеји, да смо жељни „хране за главу“.
Иако је отворена у септембру прошле године, изложба „Пупин“ доживела је неколико „продужетака“, последњи је до 1. децембра.
Због огромног броја људи који жели да је посети.
Beograd je svet
Red ispred muzeja
Jedinog koji radi
A nije akcija u pitanju
Slobodni ljudi…
Bravo pic.twitter.com/QDfClClyJo— BRKA(bezograničenja) (@SlobaGeorgiev) November 12, 2016
„Београд је свет. Ред испред музеја јединог који ради А није акција у питању. Слободни људи… Браво!“ написао је твитераш Цоба уз фотку којој опис није потребан.
Изложба је отворена крајем септембра 2015. године, у години када је обележен важан Пупинов јубилеј – тачно стотину година од када је пријавио својих седам патената који представљају рођење области телекомуникација, али и осамдесет година од Пупинове смрти, због чега је УНЕСКО претходну годину прогласио годином Михајла Пупина.
Оно што поставку чини јединственим музеолошким искуством за посетиоце је примена најновијих технологија.
Употребом мобилног телефона или таблета, са преузетом бесплатном апликацијом „Пупин” или самим присуством посетиоца у простору, сваки сегмент изложбе постаје интерактиван, како би се аудио–визуелним садржајима додатно приближио и илустровао живот и рад светски познатог проналазача.
Захваљујући ауторима изложбе Александри Нинковић Ташић и др Душици Бојић, и тиму „Live View Studio” који је био задужен за АР технологију, овако постављена изложба на најбољи начин представља лик и дело овог великог научника, као и модерно лице и креативне потенцијале данашње Србије.
Стручна вођења кроз поставку за индивидуалне посетиоце организују се средом од 17 (музејски саветник Небојша Дамњановић) и суботом од 13 и 15 часова (Александра Нинковић Ташић).