Прочитај ми чланакСлавни француски глумац преминуо је у 89. години, а Југославија га осим по легендарним филмовима памти и због "Афере Марковић", мистериозног убиства Стевана Марковића који му је био телохранитељ.
„Афера Марковић“, како су је називали француски полицајци, није разјашњена ни више од пет деценија од када је тело Марковића пронађено у пластичној кеси, везаних руку и ногу, на отпаду у близини Париза.
Имао је само 31 годину када је убијен, а Марковићева смрт у емиграцији била би заборављена одавно, да уз њу нису повезивана некада позната имена, међу којима је и Ален Делон.
Стеван Марковић је 22. септембра 1968. године ушао у такси у коме га је чекао мушкарац, кога су прво сведоци препознали, а онда променили исказе. Након што су узети узорци са тела Марковића, утврдило се да је у питању југословенски емигрант, а потом и да није убијен ударцем тврдим предметом, како је на почетку било саопштено, већ су га усмртили хицем из оружја које су користиле професионалне убице.
Марковић је рођен у Београду. Живео је у Савамали, важио је за мангупа, а бољи живот је крајем педесетих потражио у Европи. Илегално је побегао за Италију, а потом у Француску.
Судбоносни сусрет са Делоном остварио је 1965. године преко пријатеља из Савамале Милоша Милошевића, који је славног глумца упознао на снимању филма „Марко Поло“.
На блогу цхристопхеротхен.wордпресс.цом наводи се да је Марковић био уличан борац и члан подземља у тадашњој Југославији као и да је сарађивао са државном тајном полицијом али да му је упркос томе било дозвољено да борави у Француској као политички емигрант. Марковић је више пута био у затворима у Француској, због насиља и крађа. Често му је претила депортација, али су га утицајни пријатељ задржали у земљи.
Милош је 1966. године пронађен мртав у вили глумца Микија Рунија. Спекулисало се да је глумца супруга Барбара варала са Милошем. Његово тело је потом пренето на Ново гробље у Београду, а представљао је почетак серије убистава.
Пре него што је умро, помогао је свом пријатељу да дође до Алена Делона коме постаје телохранитељ. Изгледа да су београдски момци били привлачнији од холивудских глумаца, те је и супруга Алона Делона, Натали, наводно имала аферу са Марковићем.
Наводно су Делонови 1968. прекинули сарадњу са Марковићем нудећи му отпремнину од продаје старе Аленове куће у авенији Месин, коју он није желео да прихвати па је почео да их уцењује. Управо то многи наводе као мотив за умешаност глумца, најатрактивнојег мушкарца тог времена, у смрт Марковића, иако то није никада доказано.
Након што је вест о смрти Марковића доспела у медије, појавила су се два сведока, један је био таксиста, а други његов пријатељ који га је последњег живог видео. Пријатељ Урош Милићевић испричао је полицији да му је Стеван му је наговестио да има важан састанак, те је овај одлучио да га прати до уласка у такси.
Током првог сведочења Ален Делон негира да је познавао убијеног. Ипак, одала су га писма које је Стеван слао брату у Југославији, а која су потом обишла планету путем медија. У њима су Стевана повезали са још једном „сумњивом“ особом, а у питању је корзикански глумац Франсоа Маркантони, такође Делонов блиски пријатељ.
Ово је потврдило да је Делон блиско везан са криминалним круговима, а Маркантони је једини учесник целе афере који је због убиства Марковића био у затвору 11 месеци, одакле је пуштен због недостатка доказа.
Урош је побегао из Париза за Београд, одакле је медијима рекао да је бег уследио због опасности по његов живот.
У цео случај уплетен је и Милош Милошевић, познатији као Миша Словенац, за којим се трагало, а који је се наводно мајци у Београд јавио путем телеграма. Миша Словенац је једини учесник који је успео да преживи, али његова улога није најјаснија. Наиме, према једној причи најавио је Марковићу шта би могло да му се догоди, те га је саветовао да не долази у Сен Тропе, а друга прича тврди да је био уплетен у сам процес сачекуше.
Међутим, Урош једно писмо шаље Стевановом брату у Југославију, а друго Натали Делон, а потом у својим исказима са сигурношћу говори да је холивудски глумац уплетен у овај случај, као и Маркантони.
Најдрагоценији предмет овог случаја био је Стеванов дневник који је његова девојка Клод Хос дала Урошу. Друга страна је говорила да је Урош тај дневник узео по инструкцијама, а толико је битан јер су се у њему налазила сведочења о многим утицајним људима.
С обзиром на то да је Урош био убеђен да је Стеван убијен ватреним оружјем, чак и када је прва верзија говорила да су га усмртили тврдим тупим предметом, појавила се и верзија да је управо Урош тај који га је сачекао у таксију. После тих дешавања, Урош почиње да мења причу пред судом.
Његово тело је пронађено у Бриселу 1976. године, а наводно су то били обрачуни међу емигрантима.
Иако је деловало да ће се на овоме завршити случај, цела прича добија нови ток након што се из затвора огласио Боривој Ацков, који је казао да је уверен да је Стеван убијен због уцене. Такође, он помиње сеансе секса којима су присутвовале многе моћне жене, а између осталих и супруга, тада будућег председника Француске, Жоржа Помпидуа.
Стеван је наводно све ово фотографисао и то тајно, а потом скупо наплаћивао.
Многи су сматрали да је прича пласирана како би се бацила сенка на председничког кандидата Помпидуа, те је он негирао изјаву Стевановог брата, како су били на заједничком ручку, а према његовим речим до тога није дошло јер је његову жену Клод, наводно болела глава.
Полиција је чак и прислушкивала телефонски разговор који је имао Ален Делон са пријатељем покојног Стевана, али полиција никад није тог саговорника потражила. Такође, пронађена је дописница са Аленовим потписом која је убачена баш где је Марковић живео и то на дан његове смрти. Делон је ово потврдио, рекавши да ју је доставио његов пријатељ који је путовао аутомобилом, али се име пријатеља нашло и на списку за лет, те остаје неразјашњено ко је уместо њега летео авионом у Париз. Ова чињеница оставља простора за сумњу да је у питању био управо Ален Делон.
Ален Делон је више пута испитиван поводом убиства, сумњало се у његов алиби, али није било чврстих доказа који су га повезивали са смрћу Марковића. Славни глумац је од почетка негирао кривицу. Убиство до данас није решено, а као највероватнија теорија издваја се да су Марковића убили они који су конструисали читаву аферу у циљу политичке дискредитације Жоржа Помпидуа.
