Прочитај ми чланак

„ИЗВИНИ СРБИЈО“ Нова песма Београдског синдиката зове на Устанак! (ВИДЕО)

0

Београдски синдикат синоћ је објавио спот за нову песму "Извини, Србијо", чије речи погађају тачно у центар. Многи нису могли да остану равнодушни на стихове ове групе, у прилог чему говори то што је за нешто више од 13 сати овај спот имао скоро 139.000 прегледа.

Београдски синдикат је одлучио да у песми опева све оно што се дешава у Србији, у којој је ситуација далеко од идеалне. Тако је кроз стихове верно приказано ко данас напредује, да је за све потребна партијска књижица, да многи одлазе из Србије, а да они који остају, морају да се супротставе свим ненормалностима.

Ово није први пут да Београдски синдикат ствара друштвено ангажоване песме, остаће упамћено да су песмом „Свиће зора“ дали ветар у леђа народу у Црној Гори и подршку на литијама, док је 2018. године „Догодине у Призрену“ био хит.

Пред вама су стихови песме „Извини, Србијо“:

Београд, машта грехом везана за асфалт
Овде срања су страшна, улица видела је свашта
Десет дина, клинац, ћале кући се враћа
„Пази, готов је, сине! Овај сигурно пада!“
У истој улици сада. И даље краде нас банда
И даље битна је чланска. И даље хапси нас значка.
Нисам пао с Марса. Знам све ово је фарса
Ал, ако нећу преко, за мене нема назад
Пар ортака с факса одавно су запалили
Добро су се снашли, ал Србија фали им
Ако овако се настави, овде нико неће остати
Сем: лопови, керови, ботови… Гаси светло последњи

Не брини, мама, што ноћас нема мене
Ту сам на улици где чују се сирене
Извини, ћале, што не стижем на време
Али оно што си почео завршићу за тебе

Шатро Златно доба, у ствари мркли мрак је
Ко шампањац кад славе, отварају нам главе
Лете по деци гумени меци.
Качкет-торбица, напада коњица,
Оклопна возила, марица болничка
Од бојевих отрова плућа ми пропала
Нисмо хулигани, ми смо збуњени и сами
Не, нисмо против државе… ал јесмо против власти
Нисмо ни на чијој страни, нисмо агенти страни
Ал нисмо расли на грани. Овај слабо га вади
Онда само ми објасни како на поделе нас ради
Све капирају ортаци а и даље седе гајби

Не брини, мама, што ноћас нема мене
Ту сам на улици где чују се сирене
Извини, ћале, што не стижем на време
Али оно што си почео завршићу за тебе

Нико нас ништа не пита, они се само договоре
Онда га воде у одаје, тамо где се земља продаје
Мозак нам испирају да борба нема поенте
Да теорија завере је све што се помене
Да овде нема промене, нема народ ко да покрене
Да нема друге опције сем да пакујемо кофере
Ал не могу да побегнем јер овде нам је корење
И стопут да ме згазите ја ћу да се подигнем
Отели сте све и још би да ми судите
Колко год да ми нудите, дувајте!
Нећете моћи да ме купите
Можда град је сада ваш ал су ово моје улице
И кад попуни их народ има да се чудите

Не брини, мама, што ноћас нема мене
Ту сам на улици где чују се сирене
Извини, ћале, што не стижем на време
Али оно што си почео завршићу за тебе
Извини, Србијо, нисам био ту за тебе
Ал даћу све од себе да исправимо грешке
Праштај, животе, за сво изгубљено време
Али никад није касно опет да нам крене