Прочитај ми чланак

ХРВАТСКА ЛИНГВИСТКИЊА: „Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци говоре истим језиком“

0

Регионална конференција “Језици и национализми” након Подгорице, Сплита и Београда одржана је и на сарајевском Факултету политичких наука 23. и 24. новембра. Тема о којој су стручњаци говорили прву вече је „Политичке манипулације темом језика”, а друго вече причало се о теми „Лектори као утјеривачи националности”.

snezana-kordic

Једна од учесница сарајевске конференције била је и хрватска лингвисткиња Снежана Кордић, која је уједно и чланица радне групе „Језици и национализми”. Иначе, лингвисткиња Кордић дуго година предавала је на универзитетима у Немачкој, а у Хрватској је 90-их година стекла титулу доктора науке на Филозофскоме факултету у Загребу, где је такође и радила. Пред хабилитацијском комисијом у Немачкој одбранила је и тему хабилитацијског рада, што јој је омогућило и свеучилишну каријеру у тој земљи.

Сњежана Кордић је за Н1 говорила о језику, национализму, образовном систему, улози политичара и лингвиста на простору Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе у ширењу националистичке идеологије. Осврнула се и на сегрегацију ученика у „двије школе под једним кровом”, као и на побуну ученика у Јајцу против пођеле у школама по националности.

„Млади људи у Јајцу заслужују дивљење јер они су увиђели да раздвајање у школама има страшне последице. Повећава предрасуде, нетрпељивост, мржњу. Они траже рјешење и у томе им треба помоћи. Зато смо о томе у Јајцу разговарали два дана да бисмо им показали како оно што је службени разлог за раздвајање по националности у школама не стоји. A тај службени разлог за раздвајање гласи: Хрвати говоре хрватски, Бошњаци говоре босански, Срби говоре српски – дакле говоре страним језицима. То није точно. Та три народа и с њима четврти народ – Црногорци – говоре заједничким језиком”, поручила је Снежана Кордић те додала како у јавном простору код нас постоји низ заблуда о језику и уставу.

Поручила је како су за све предрасуде везане за језик и за све нетрпељивости везане за језик најодговорнији управо факултетски професори материнског језика.