ХОЛИВУДСКИ ГЛУМЦИ у филму о Јасеновцу

10:52 15.05.2018.

Држава спремила 20 милиона евра за пројекат о страдању Срба, Јевреја и Рома. Кадијевић: Јасеновац је пакао на земљи, тежак за уметничку обраду

ВЛАДА Србије, на иницијативу председника Александра Вучића, спремна је да финансира грандиозни филмски пројекат о страдању нашег народа, Јевреја и Рома у Јасеновцу – сазнају “Новости”.

EPA: Antonio Bat

Према нашим изворима, држава планира да издвоји и до 20 милиона евра за снимање играног филма о злогласном стратишту у НДХ, али и да ангажује еминентне представнике седме уметности, укључујући и нека позната имена из Холивуда.

Саговорници “Новости” блиски државном врху објашњавају да се Србија на овај корак одлучује сада, пре свега јер је коначно, захваљујући фискалној консолидацији, могуће издвојити новац за овако захтеван посао, али ова идеја има и вредносне елементе.

Наиме, до сада се нико у нашој кинематографији није усудио естетски да обликује јасеновачку трагедију, која надилази границе овог поднебља. Уз то, константни покушаји да се размере страдања умање или да се оскрнави успомена на жртве (најочитији пример постављање табле “За дом спремни” надомак логора), изискују овај цивилизацијски напор.

ОД ВЕЛСА ДО БАРТОНА У ФИЛМСКЕ

приче о Титовим партизанима Југославија је некада улагала огроман новац. Убедљиво највећи број страних глумаца играо је у чувеном филму “Битка на Неретви” Вељка Булајића: Орсон Велс, Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Франко Неро и Силва Кошћина. У “Сутјесци” Стипе Делића светска звезда Ричард Бартон игра Тита, а косценариста је Бондарчук.
На идеју да екранизује јасеновачку трагедију пре неколико година дошао је Тихомир Станић и за редитеља изабрао Ђорђа Кадијевића. Разлог је био, каже Кадијевић, тај што је по мајци Хрват, по оцу Србин, а у души Југословен.

– Пројекат је требало да финансира Република Српска, али је Станић морао да одустане због претњи из Хрватске. Овакав филм потребнији је данас више него икад и одавно је морао да буде снимљен. Али ту тему је тешко синеастички обрадити тако да буде уметнички посматрана, без упадања у замку шовинизма. Јасеновац је трагедија која се, када говоримо о људском злу, ни са чим на свету не може упоредити. То је пакао на земљи, планетарна тачка у којој је зло достигло свој максимум и трајало четири године – каже Кадијевић.

Страхоте у овом логору, по његовом мишљењу, биле су горе од оних у Аушвицу, јер су тамо Немци варали жртве одводећи их на купање и убијајући их за неколико минута “циклоном бе”, док су у Јасеновцу били изложени најстрашнијим мучењима, после чега би се мучитељи такмичили у “маштовитости” приликом убијања – од ударца маљем, преко клања, до бацања у ужарене пећи.

На питање како то да никада није снимљен играни филм о Јасеновцу иако су милиони одвајани за импозантне ратне епопеје у бившој Југославији, историчар Милан Кољанин каже:

– Зато што то није био немачки, већ усташки логор, па се прича није уклапала у идеолошку матрицу да су окупатори криви за све. У Јасеновцу су припадници једног југословенског народа убијали припаднике другог – Србе, Јевреје и Роме.

Ова тема могла је, додаје, не само да поткопа братство и јединство, већ генерално није била популарна. До те мере да ни у Србији, ни у Хрватској до данас нема озбиљне научне монографије о Јасеновцу!

– До осамдесетих година прошлог века није се уопште писало о логорима. Преживели логораши нису слављени као хероји, већ се постављало питање како су баш они преживели – прича Кољанин.

Тек током осамдесетих је у Институту за савремену историју у Београду покренут југословенски пројекат на тему логора, али је Институт издао само књиге о Старом сајмишту (аутор је управо Кољанин) и Бањици. До Јасеновца се није стигло јер је почео рат и земља је разбијена.

Једини играни филм на тему логора био је “Девети круг”, у режији словеначког редитеља Франце Штиглица, док је ТВ Београд емитовао играно-документарну серију “Бањица”. Један од ретких редитеља играних филмова који су се упустили у филмски пројекат о злогласном усташком систему логора био је Лордан Зафрановић, али је и он снимио само документарни филм – “Крв и пепео Јасеновца”, 1986, због ког га је хрватски председник Фрањо Туђман прогласио “непријатељем хрватског народа”.