Прочитај ми чланак

Душко Ковачевић открива“: Шта је инспирисало „Маратонце“, „Ко то тамо пева“…

0

сс

Душан Ковачевић, један од наших најуспешнијих драмских писаца, открива за „Блиц“ шта га је инспирисало за највећа дела, која су постала култна представљена на филмском платну и на позоришним даскама.

Ко то тамо певаДушан Ковачевић, један од наших најуспешнијих драмских писаца, открива за „Блиц“ шта га је инспирисало за највећа дела, која су постала култна представљена на филмском платну и на позоришним даскама.

Дотрајалим аутобусом фирме „Крстић и син“, дан уочи немачког напада на Југославију 1941. године, за Београд креће група путника, а свако од њих има неодложне разлоге да што пре стигне у престоницу. Филм „Ко то тамо пева“ снимљен је 1980. године у режији Слободана Шијана, према сценарију Душана Ковачевића.

– Овај филм је инспирисан истинитим догађајем јер је заиста историјска чињеница да је тај аутобус долазио тог дана и да су његови путници били сличних судбина, решени да стигну у Београд – каже Душан Ковачевић.

Балкански Шпијун

Драма о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, који је две године одлежао у затвору и прогања свог подстанара, повратника из Француске, у коме види агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна. Године 1984. је снимљен филм „Балкански шпијун“.

– Био сам инспирисан једним мојим рођаком који је три пута био на Голом отоку, један од ретких. Историјски оквир је био такав да је на Голи оток могао да оде свако за кога су комшија или државна безбедност имали разлога да га пошаљу – наводи Ковачевић.

Маратонци трче почасни круг

Породица Топаловић има пет генерација мушкараца који се баве продајом погребне опреме, гробарским послом и свађају се око наследства управо преминулог Пантелије Топаловића, оснивача породичне погребне фирме. Према сценарију Душана Ковачевића, редитељ Слободан Шијан је 1982. године снимио овај филм који и данас важи за један од најбољих остварења српске кинематографије, чији се цитати и данас чују у свакодневном говору.

– Када су „Маратонци“ у питању, таква фирма постоји у сваком већем граду у Србији и сви смо ми корисници тих услуга. Пре или касније – каже кратко Душан Ковачевић.

Професионалац

Код универзитетског професора, писца, боема, директора једне велике издавачке куће и противника Милошевићевог режима једног дана долази непознати таксиста, бивши агент службе државне безбедности. Његова мисија последњих десет година била је да шпијунира овог интелектуалца (који је био у вези с његовом ћерком) и пише извештаје о његовим поступцима до најинтимнијих тренутака у његовом животу. „Професионалац“ је снимљен 2003. године у режији Душана Ковачевића, који је написао и сценарио.

– „Професионалац“ је заснован на причи о тајним досијеима који су код нас вечита тема. Један полицајац је имао приватни досије једног човека и то је било довољно инспиративно да се сними овај филм – истиче драмски писац.

Свети Георгије убива аждаху

Ова српска историјска драма је узбудљива, истинита прича из Првог светског рата о оклеветаним мачванским сељацима осакаћеним у балканским ратовима, трагичним богаљима, ратним инвалидима ветеранима који су наводно искоришћавали одсуство способних војника и представљали опасност за њихове жене и сестре. Прво је постављена представа 1986, а затим је 2009. Срђан Драгојевић снимио је истоимени филм.
– Један од главних ликова који се не појављују у овом комаду је Никола Пашић, и то према причама које су остале међу преживелим сведоцима, људима који су ишли на Цер, мобилисани, а наравно, иза свега стајао је Никола Пашић – објашњава Ковачевић.

Бранислав Нушић

Оно што нас очекује у наредном периоду из креативне радионице Душана Ковачевића јесу дела заснована на историјским јунацима.

– Већ неколико година покушавам да направим две представе до којих ми је јако стало. Прва је о животу Јована Стерије Поповића и Милован Витезовић је при крају те драме, а други комад је за следећу годину поводом обележавања 150 година од рођења Бранислава Нушића и та представа ће бити изведена премијерно у Смедереву, на Нушићевим данима. То су моје жеље и две драге обавезе – најављује Душан Ковачевић.

(Блиц)